NIKADA nije imao potrebu da laska. Bio je beskompromisan, strog, žestok. Nije popuštao ni u čemu, pogotovo ne u literaturi. Ali bio je i izuzetno duhovit. Briljantan u pripovedanju, majstor priče. Njegove rečenice - pevaju.

O Dobrilu Nenadiću (1940-2019), koji nas je napustio minulog avgusta, ovako govori vajar i njegov prijatelj Velimir Velja Karavelić, koji je nedavno nadležnima u Arilju predložio da se popularnom piscu podigne spomenik u rodnom mestu, u kome je umro i gde je sahranjen.

- Imao sam čast da budem angažovan da mu napravim spomen-obeležje za groblje - priča, za "Novosti", Karavelić, koji je nedavno tim povodom boravio u Arilju. - Ideja mi je bila da mu napravim jednu stilizovanu knjigu i na njoj ispišem njegove mudrosti i neke od biografskih podataka, ali i sprovedem vezu sa tradicionalnim nadgrobnim spomenicima ovog kraja, pa i vezu sa jednim od njegovih predaka koji se bavio kamenorezačkim poslom.

Svoju ideju o obeležju u javnom prostoru, u slavu pisca čijih je 20 knjiga štampano u 300.000 primeraka (od čega polovina tiraža pripada slavnom "Doroteju"), Karavelić je podelio sa Dobrilovom suprugom Petkanom, tamošnjim ljudima iz sveta kulture, ali i predstavnicima Kulturnog centra Arilje.

LjUDI OD KIŠE MENI je posebno draga njegova knjiga "Kiša", u kojoj je dočarao atmosferu magluštine, beskrajne vlage u kojoj prebivaju ti lokalni likovi, kao neke spodobe, koje je on tako verno oživeo - otkriva sagovornik. - Dok sam čitao "Kišu" imao sam utisak da su mi cipele mokre i da te ljude gledam. I sada kada prođem Ariljem prepoznajem ih, kao i sve te kafane kojima je namerno izmenio nazive, pa su postale "Proleće", "Konjopoj"...

- Ne znam koliko će to zaživeti, s obzirom na to da u malim sredinama ponekad nemaju sluha za svoje istinske veličine - nastavlja sagovornik. - Ipak, izašao sam sa tim predlogom i rad sam da se uključim u realizaciju, s obzirom na to da mi je specijalnost figura. Posebno jer je reč o meni dragom, velikom Dobrilu, koji je bio ne samo jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, već i jedan od najčitanijih. I lično me je zadužio pišući o mom vajarskom radu. Njegov tekst za jedan katalog je nešto najbolje što je ikada iko napisao o meni, pa sam dužan da sa punom pažnjom čuvam uspomenu na njega.

Između ostalih veza ova dva umetnika, priča nam Karavelić, jeste i ta što je Nenadić bio predsednik komisije koja je birala skulpturu za spomenik posvećen malini. Na tom konkursu pobedio je upravo naš sagovornik. Za ovog vajara postoje tri veoma važna aspekta Nenadićevog života:

- On je bio iskreni, autohtoni stvaralac iz Arilja, odakle je projektovao jednu veliku umetnost, uspeo da je nametne, a da se sam nije nametao, pogotovo ne veštački, niti politički. Njegov prodor na srpsku književnu scenu bio bi možda žešći da je bio u Beogradu, ali je on izabrao teži put. Kao agronom, čega se nikada nije stideo, već naglašavao taj deo svoje biografije, od maline je napravio svetski brend. Radio je mnogo da se afirmiše ova kultura, čiji je epicentar Arilje. I na kraju, stvorio je snažnu literaturu, dvadesetak velikikih knjiga, od kojih je "Dorotej" poslužio kao književni predložak za odličan film - zaključuje Velja Karavelić.

Velimir Velja Karavelić u svom ateljeu Foto N. Skenderija


SLOVO O MAJSTORU I UMETNIKU

- UMETNIKA je sijaset, pravih premalo, a lažnih previše jer u alamunjama, tupadžijama, folirantima i špiclovima, svet nikada nije oskudevao. Malo je mirnih i pribranih ljudi koji u tišini i osami strpljivo majstorišu, čas kaljavi od gline kao grnčari, čas beli od kamene prašine kao vodeničari od paspalja. Krvopilan je to rad... - zapisao je svojevremeno Dobrilo Nenadić u tekstu koji je naslovio "Velimir Karavelić majstor i umetnik".