“Daskama koje život znače” zavesu spustili samo Veliki rat i virus korona

- Iako su nas u prošlosti snalazila različita vanredna stanja, uloga pozorišta je uvek bila ista: da bodri narod i podiže moral. Sada smo se našli u situaciji koja od teatra zahteva možda najveću žrtvu. Da se povuče, da ućuti, da zatvori vrata - kaže teatrolog Jelica Stevanović, muzejski savetnik u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.

Tokom 150 godina svog postojanja, Narodno pozorište u Beogradu "zabravilo" je vrata samo za vreme Prvog svetskog rata. Po rečima naše sagovornice, deo ansambla bio je mobilisan, personal se razišao, a mnogobrojno stanovništvo otišlo iz prestonice. Tako je, sticajem okolnosti, pozorište zatvoreno, dok je jedan broj glumaca nacionalnog teatra u povlačenju ka jugu stigao do Skoplja.

U Skoplju je bio Branislav Nušić. Odmah po završetku Prvog balkanskog rata "dao se u akciju" da osnuje pozorište u ovom gradu, koji je u to vreme pripadao Srbiji. Naš pisac suočio se sa veoma teškim zadatkom, jer je do tada to bila turska kasaba, a živalj u njoj potpuno neupućen u pozorišni život - bar po zapadnim merilima. U Osmanskom carstvu život se uglavnom odvijao u kućama i dvorištima. Javnih okupljanja nije bilo, pa samim tim ni pozorišnih predstava.

Naši umetnici oduvek su se dobro snalazili u kriznim vremenima Foto Arhiva "Novosti"

Uz velike napore, ističe Stevanovićeva, Nušić je uspeo da osnuje pozorište: krajem decembra 1913. godine izvedena je prva predstava, ali već u februaru sledeće godine potpuno je izgorela zgrada u kojoj su igrali.

Zdanje je sazidano 1906. i zvalo se Tursko pozorište. Predstavljalo je, zapravo, mesto okupljanja raznih putujućih zabavljača i središte društvenog života u nastajanju. Iako nije izgrađena za pravo pozorište, zgrada je bila vrlo funkcionalna. Nažalost, do temelja je izgorela 1914. godine. U vatrenoj stihiji nestali su i oformljena biblioteka, kostimi, dekor.

Ne predajući se lako, Nušić je ubrzo uspeo da sazida montažnu arenu u kojoj su nastavili da se igraju. A onda je usledila nova muka: u proleće 1915. godine počela je epidemija tifusa i kolere.

Jelica Stevanović

Uprkos zarazi, nisu prestajali da nekoliko puta nedeljno izvode predstave. Po nalogu našeg komediografa, posle svakog igranja detaljno se prala sala, a jednom sedmično (ponedeljkom) temeljno dezinfikovala i krečila zgrada! Igrali su sve do okupacije Skoplja. Kada su Bugari ušli u rat počela je evakuacija stanovništva. Nušić se povukao među poslednjima...

I taman je ponovo oživeo pozorišni život u Srbiji, kada su već na samom početku Drugog svetskog rata (u šestoaprilskom bombardovanju) oštećene obe zgrade nacionalnog teatra u Beogradu. I glavno zdanje Narodnog pozorišta na Trgu republike i zgrada "Manježa", na mestu današnjeg JDP. Ova druga je, istina, manje stradala, tako da su već sutradan, na čelu sa Rašom Plaovićem (koji je bio glumac, ali i inženjer), počeli da spasavaju iz glavne zgrade sve što se spasti može. I uz njegovu pomoć "Manjež" (ili "zgrada na Vračaru" kako se tada zvala) obnovljena je toliko da su mogle da se igraju predstave. Glavno zdanje renovirano je do početka naredne sezone, tako da sve vreme Drugog svetskog rata Narodno pozorište nije prestajalo sa radom. I ne samo Narodno, već i drugi teatri imali su aktivan umetnički život tokom okupacije.

Branislav Nušić i Žanka Stokić

Ni u proleće 1972. godine, u vreme velikih boginja, pozorišni život u Beogradu nije se prekidao. Protiv "variole vere" postojala je vakcina i to je drastična razlika u odnosu na današnje vreme. Za zaposlene u Narodnom pozorištu vakcinacija je organizovana u samoj zgradi, u nekoj od probnih sala.

Sledeća kriza koja nije proglašena vanrednim stanjem, mada je trajala dugo, bile su devedesete godine prošlog veka. Vreme sankcija, nestašica, velike inflacije. Nije bilo dovoljno para, kao ni materijala za potrebe teatara. Ipak, pozorišta su radila punom parom, čak i intenzivnije nego u normalnim okolnostima. Publike je bilo više nego ikada, ljudi su tržili utočište u teatru.

Kako podseća naša sagovornica, nije se prekidalo ni sa gostovanjima, uprkos nestašici goriva... U tom periodu, kada je o Narodnom pozorištu reč, na repertoaru su se našle neke značajne i velike ansambl predstave. Između ostalog, "Maska", "Ukroćena goropad", "Idiot". Bilo je i manjih formi, duodrama, ali repertoar se zasnivao na velikim i zahtevnim naslovima.

"Manjež" - Danas se ovde nalazi zgrada JDP

SCENA NA OTVORENOM

IGRALO se i u vreme NATO bombardovanja u proleće 1999. godine, pod sirenama. I u tim okolnostima pozorište je radilo punom parom, doduše, sa izmenjenim terminima. Predstave su se izvodile popodne da bi gledaoci stigli kućama pre mraka. Dešavalo se da nestane struja. Gledalište i glumci strpljivo su čekali da se vrati svetlo i nastavi igra... Narodno pozorište je preduzelo i napor više, napravilo je scenu na otvorenom u Dositejevoj ulici. Uostalom, zbog svega toga je po završetu agresije nacionalni teatar dobio i Vukovu nagradu - za izuzetno zalaganje tokom bombardovanja.