Monja Jović: Živimo u žanru biotrilera

- Na neki način, ono što se danas odigrava pred našim očima samo je jedan narativ izbijanja zaraze - živimo u žanru biotrilera ili romana o virusu ubici - kaže Jovićeva. - Kad pogledamo sadašnji globalni medijski narativ, sve je tu: svest o opasnosti od globalnog saobraćaja koji prenosi virus brže nego ikad u istoriji i time omogućava pandemiju svetskih razmera; rasistički stav prema kulturi u kojoj se virus pojavio, u kojoj drugi i drugačiji ljudi jedu šišmiše i time izazivaju prenošenje virusa; opsesivno bavljenje figurama superprenosioca u različitim nacionalnim kontekstima; ideja da se priroda zbog pandemije odmara od ljudi i obnavlja, usled čega čovek u odnosu na prirodu postaje ono što je virus u odnosu na čoveka - zaraza. Ono što nam se neće dopasti jeste to što je reč o žanru čiji je kraj uvek otvoren, kao i u slučaju horora - zaraza nikada nije u potpunosti obuzdana, ona nastavlja da vreba i ugrožava. Uprkos tome, uvek je korisno znati u kom žanru živimo.

Veoma brzo se ispostavilo, kaže Monja, da se njena doktorska teza bavi mračnim prorocima među piscima.

- Dosad se evo, pored epidemije iz Pekićevog "Besnila", ostvario prolećni sneg Eriha Koša, i da vam kažem odmah: biće loše ne prestane li da pada. U Koševom romanu "Sneg i led" završnica se odvija u hali Beogradskog sajma, u vrlo neveseloj atmosferi, u kojoj se ljudi dele na kategorije prekobrojnih i neophodnih dok se pripremaju za ledenu smrt, jer je nastupilo nekontrolisano ledeno doba. Despotov je predvideo bombardovanje, ali i hipermemorijalizaciju, gusto sejanje spomenika kakvo vidimo danas u Skoplju. Đorđe Jovanović je opisivao kapitalizam, svet apsolutne komodifikacije. To da je sve roba ne treba posebno elaborirati. Preostalo nam je nalaženje leka protiv smrti koji će čovečanstvo uvesti u radikalizaciju nejednakosti. O tome je pisao Desnica. Pretpostavke? Hajde da sačekamo vakcinu protiv ovog besnila, pa da vidimo. Čeka nas, iz tog repertoara, gajenje klonova za setvu organa. O tom je pisao Ivanji. Zasad za to izgleda koristimo sirotinju, šta će sirotinji organi, u svetu u kom životi nemaju istu vrednost. Ostao nam je i Pekićev nuklearni holokaust. Svako čas dođemo dotle, pa odustanemo. I naposletku, potpuno uništenje Prirode. Sa tim smo projektom odmakli. Eto zašto treba čitati. I eto zašto ne treba čitati.

Monja objašnjava da odnos prema pretnji koju označava visokozarazna i smrtonosna bolest otkriva mnogo o društvu u kome živimo, da tema otvara prirodan prostor za razvijanje sudova o čovekovoj prirodi i za analizu ljudskog ponašanja u uslovima socijalnih pomerenosti usled napada nevidljivog neprijatelja - koji, za razliku od drugih katastrofičnih scenarija, vreba iznutra, iz sopstvenog tela.

"Zona usijanja" Foto Promo

U književnosti biotrileri, ili romani o virusu ubici, predstavljaju podžanr naučne fantastike; Pekićevo "Besnilo" je napisano kao polemički dijalog upravo sa tim žanrom, kome je posvećen bitan deo Monjinog doktorskog rada.

Začetnica biotrilera je Meri Šeli, koja je nakon čuvene knjige o Viktoru Frankenštajnu napisala roman "Poslednji čovek" (1826) u kom opisuje apokaliptičnu viziju budućnosti u kojoj je planeta poharana strašnom zarazom.

"Andromedin soj"

- Najpoznatije nefikcionalno delo je bestseler Ričarda Prestona "Zona usijanja" (1995), triler koji se bavi konkretnim okolnostima izbijanja epidemije izazvane virusom ebole, i predstavlja verovatno najpoznatiji popularni izvor ove vrste. Prema knjizi je snimljena popularna mini-serija emitovana tokom 2019. Lista književnih i filmskih dela koja se bave ovom temom je dugačka, i nije sasvim sigurno koliko je preporučljiva za čitanje i gledanje u doba pandemije. Moj favorit je "Andromedin soj" po romanu Majla Kričtona - lepo dizajniran, apokaliptični retro film o zarazi nastaloj usled vanzemaljskog patogena. Pored filma iz 1971, postoji i istoimena mini-serija u produkciji Ridlija Skota iz 2008, takođe emitovana prošle godine - kaže Jovićeva.