Uzvišenost duha Visokog Stevana: Vajar Velimir Velja Karavelić o spomeniku despotu Stefanu Lazareviću postavljenom u Mladenovcu

- Despot je za mene simbol srpske duhovne vertikale i naše civilizacijske moći - priča skulptor, koji je na našoj likovnoj sceni, već decenijama prepoznatljiv po predstavama duhovnika i podvižnika u kamenu. - Sebi sam za cilj postavio da napravim ravnotežu između njegovog duhovnog i fizičkog bića, skulpturu koja će, iako tradicionalna, imati širi kontekst, biti pročišćena, i u formi svedena na minimum.

Dugo je, kaže Karavelić, proučavao život Stefana Lazarevića i često čitao "Slovo ljubve":

- U despotu sam tragao za likom pesnika, ali i likom državnika. Pre svega me zanimala duhovna lepota. Hteo sam da uspostavim ravnotežu njegovog duha i tela i vaspostavim neku uzvišenost. Mač koji drži u jednoj ruci je simbol njegove vladarske moći, a knjiga pismenosti, inetelktualnog i civilizacijskog razvoja u vreme njegove vladavine. Ali i poezije, njegovog "Slova ljubve", jedne od najlepših naših pesama u srednjem veku. Skulptura tako spaja naizgled nespojive stvari, koje su zapravo metafore. Mač učvršćuje vertikalu spomenika i uvećava mu čvrstinu i snagu, a knjiga daje mekoću poezije i simboliku Biblije. Na njoj je i stilizovani krst Nemanjića, tačnije Studenički krst, koji sam želeo da obradim u kamenu.

Na postamentu spomenika sa jedne strane je i reljef na kome je predstavljen despot na konju:

- Želeo sa da zabeležim trenutak neposredno pre njegovog kraja, a javno mnjenje, koje ispitujem kada radim spomenik, imalo je čak potrebu da se postavi konjanička figura. Lično sam to smatrao pretencioznim i prejakim, pa sam se odlučio za taj medaljon. Sa suprotne strane stavio sam rozetu sa geometrijskom motivima, po kojoj je ovaj kraj čuven, a nalazi se na ulaznom delu crkve u Pavlovcima.

PROČITAJTE JOŠ: Filmska kritika - FEST 2020: Osujećena melodrama

U podnožju despotove figure uklesani su i stihovi iz "Slova ljubve", kao i godine njegovog rođenja i smrti. - Spomenici u bronzi mogu da se pretope, pa su mnogi sada u nekim drugim spomenicima - kaže pomalo kroz šalu. - Ako ništa drugo, kamen ima dublju moć. U njemu može besprekorno pedantno da se "istera" forma. Može se stilizovati, stići gotovo do apstrakcije. Ova skulptura posvećena despotu jeste na ivici, nešto malo nedostaje pa da bude jedna kubična forma. Pokušavam stalno da izvedem muku koja me opseda otkako radim - da dokažem da je figura moguća, pod uslovom da ima kreativan kontekst, da nije deskriptivna, banalna.

Za raliku od radova u slobodnoj formi, figura odmah pokaže koliko je majstor vešt, smatra umetnik:

Velimir Velja Karavelić u svom ateljeu; Foto Nikola Skenderija

- Kada neko napravi lošu figuru, onda je spomenik katastrofalan. Skandal. Loši spomenici su manifestacije trivijalnosti, kiča, besmisla. Autor tako kompromituje i sebe i onog koga je želeo da predstavi. Vajari su uglavnom duboko nesrećni ljudi. Prilikom postavljanja skulpture oni doživljavaju prave traume. Veliki broj mojih prijatelja, poznanika, kolega, čitav život je proživeo u takvim tegobama...

Rođen u Metohijskoj kotlini (selo Budisavci, kod Peći), sagovornik je, veruje, bio predodređen da izabere put kojim je krenuo:

- Kada sam bio mali, prvo što sam u svom selu video bio je manastir iz 14. veka, ali kada sam se našao u Dečanima, zakovao sam priču i poželeo da se bavim kamenom. Metohija mi je tada ličila na veliki amfiteatar, a ubogi, mali prosti ljudi su tu živeli, nisu ni znali da su u podnožju takve uzvišenosti. Eto razloga da se drznem i počnem da afirmišem skulpturu koja bi trebalo da ima duhovni karakter - zaključuje Karavelić.

MONAH U VAJARSTVU

- AUTOBIOGRAFSKI element u umetnosti je neizostavan, pa se često pitam da li ja pravim skulpturu, ili ona mene - otkriva umetnik. - Nažalost, ili na sreću, dobio sam taj neki viši zadatak, a da nisam bio ni svestan toga. Osećam da to tako treba da bude. Smernost je duboko osećanje naše ljudske ograničenosti. Mi smo, ipak, veoma skromni. Vek čoveka je takav, uglavnom dolina suza, kako se kaže u biblijskoj mudrosti. Preživljavam tu muku i preuzimam je od drugih ljudi. S tim što nisam imao mnogo snage da budem i sam monah. Zapravo, osećam se monahom u vajarstvu.

LAZAR OD 1.389 KILOGRAMA

NA tada jugoslovenskom konkursu, 1996. godine, Karavelić je dobio da napravi skulpturu u bronzi Lazara Hrebeljanovića za Gnjilane (nedaleko od mesta u kome je rođen, u selu Prilepcu kod Novog Brda). Skulptura je oštećena i uklonjena 1999, a posle desetak godina postavljena ponovo ispred crkve u Šilovu.

- Želeo sam da Lazara restauriram, ali su crkveni velikodostojnici smatrali, da je kao svedočanstvo o onom šta nam se dešavalo, bolje da ostane takva-objašnjava sagovornik. - Interesantno je da je livac, kada smo je završili, izmerio skulpturu. Bila je teška 1.389 kilograma.