Vek od smrti Amadea Modiljanija: U rodnom gradu slavnog slikara izložena remek-dela

DUH slikara koga su proslavili Pariz i Francuska, sto godina posle odlaska sa ovog sveta, vratio se u njegov rodni Livorno, u Toskani: 14 slika i 12 crteža, do sada retko viđenih u javnosti, deo su postavke "Modiljani i avantura Monparnasa. Remek-dela iz kolekcija Netel i Aleksandar", izložene u muzeju ovog italijanskog grada.

A pre tačno jednog veka, 22. januara, Amadeo Modiljani (1884-1920), bez svesti je dovezen u jednu parisku bolnicu. Doktori su konstatovali da mu nema spasa od tuberkuloznog meningitisa i dva dana potom, trajno je sklopio oči. Njegova muza, model, ljubavnica sa kojom je proveo tri godine i dobio ćerku, mlada i darovita umetnica Žana Ebutern, bez obzira na to što je čekala još jedno dete, odlučila je da joj nema života bez Modiljanija, pa se ubila. Iz ove tragedije, rođen je mit o ukletom slikaru, koji je bežeći od emotivne i psihičke nestabilnosti, zavisnosti od alkohola i droga, grčevito stvarao neprocenjiv opus prepoznatljivih portreta i aktova.

I samo rođenje četvrtog i najmlađeg deteta, osiromašenih sefarskih Jevreja, Eugenije i Flaminija Modiljanija, pratila je porodična legenda. Zbog propalog posla sa iznajmljivanjem nekretnina, tokom Eugenijinog porođaja u njihovu kuću u Livornu, stigli su uterivači dugova. Kako je zakon tada štitio porodilje, kreditori nisu smeli da uzmu ništa što se nalazilo na njenom krevetu, pa je Amadeo došao na svet okružen najvećim porodičnim dragocenostima. To mu nije donelo monogo sreće ni zdravlja.

Pročitajte još -Modiljanijeva slika prodata za 42 miliona dolara

Čitavo detinjstvo obeležile su mu bolesti - tifus, upala plućne maramice i tuberkuloza, koju je nekim čudom preživeo u pubertetu. Da bi ga lečila i slala na putovanja po Mediteranu, na kojima se oporavljao, njegova majka zarađivala je prevodeći poeziju i držeći časove. Zbog bolešljivosti je napustio redovno školovanje i učio crtanje i slikanje na Umetničkoj akademiji u Livornu, da bi likovno obrazovanje nastavio 1906. u Parizu.

Od tada se, Dedo, kako su ga zvali njegovi italijanski prijatelji, samo dva puta vraćao u Livorno-1909. i 1913. Tokom svog drugog boravka, uz druženje sa umetnicima u kafeu "Bardi" na pjaci Kavor, otpočeo je seriju skulptura u mermeru, izduženih portreta, koji podsećaju na afričke maske... Ipak, svoj likovni izraz, koji će ga vinuti u sam vrh umetnosti s početka 20. veka, razviće u Gradu svetlosti. Njegov talenat je tu doživeo vulkansku erupciju, a Monparnas i Monmartr otvorili su mu svoje boemske dveri.

U krugu njegovih bliskih drugova bili su Apoliner, Sutin, Ultrilo... a zakleti neprijatelj - Pablo Pikaso. Harizmatičan i lep, osvojio je nebrojeno žena. Među njima su bile i velika ruska pesnikinja Ana Ahmatova, ali i engleska poetesa Beatris Hejstings. I vek posle smrti, Modiljanijev život predstavlja upečatljivu urbanu legendu, ništa manje uzbudljivu od njegovih dela.

Izložba u Livornu, kako to ističe njen kustos Mark Restelini, vratila ga je kući.

- Želja mu je bila da se sa svojom Žanom skrasi u Livornu, što je poverio svojim prijateljima, pariskim slikarima - istakao je povodom otvaranja postavke gradonačelnik Luka Salveti. - Ali, smrt mu je namenila drugačiju sudbinu. Posle sto godina uspeli smo, uz veliku snagu i napor, da Dedovu dušu vratimo u rodni grad. Dušu otelotvorenu u njegovim delima.

DVE VREDNE KOLEKCIJE

MEMORIJALNA izložba u Livornu nastala je iz zbirki dvojice kolekcionara, koji su i tokom života pomagali slikaru, koji je stalno bio u finansijskim problemima. Pol Aleksandar bio je prvi koji je Modiljanija ohrabrio po dolasku u Pariz, i pomogao mu da realizuje skulptorski projekat "Karijatide", kada se 1913. vratio u Livorno. Istančano kolekcionarsko oko Jonasa Netera je u radovima mladog Italijana nepogrešivo prepoznalo najfinija remek-dela. Među njegovim štićenicima, uz Modiljanija, bili su i njegovi prijatelji Sutin i Ultrilo.