Teatar apsurda ima nezgodnu osobinu - sa svakom istorijskom epohom, menja mu se vizura, pa je danas, na primer, gotovo nemoguće gledati Beketovog "Godoa" bez intervencija, koje bi "usaglasile" originalni tekst sa iskustvom sveta oko nas. To se dogodilo i sa novom premijerom u JDP.


Pre više od dvadeset godina, posle glasovitog "Bureta baruta", Dejan Dukovski je napisao pozorišni tekst "Mamu mu...", koji balkansku apokalipsu svodi na lični poraz, zbog odsustva razuma, pravednosti, umerenosti, snage, vere, nade i ljubavi, što je, tumači se, osnova piščevog protesta smeštenog u precizno konstruisanu dramsku strukturu. Protest je, nažalost, u predstavi Slobodana Unkovskog izgubio oštricu, pa, poprilično, i duhovitost, neophodnu da bi bio upamćen. Vraćajući se na scenu JDP, odlični Miki Manojlović je doneo više geg, nego ozbiljnost transformacije biblijskih motiva u odraz groteskne istorije. Sve je u današnjem tumačenju komada Dukovskog delovalo kao ponavljanje, ali ne kao izraz cikličnosti ljudskog zla i gluposti, nego kao upriličeni omaž "poklekloj" avangardi, pozorištu apsurda i poruge, davno potisnutih ubitačnijim praksama, jer je življenje postalo strašnije od teatra.


Predstavu Dukovskog i Unkovskog, dva osvedočena majstora pozorišta, atraktivnom čine "pali anđeli", osim Manojlovića i izvrsna Jasna Đuričić, virtuozna Mirjana Karanović, efektan Branislav Lečić, mladi glumci (Jovana Belović, Peđa Marjanović, Ana Rudakijević, Miloš Lazić, Miloš Lučić, Nina Perišić), čiji su napori da se "učitaju" u ponavljanu ideju o izlišnosti i ljubavi, i nade, pa i postojanja, bili očiti i uspešni. No, uzaludno, publika je, čekajući ishod salvi nasilja i psovki na sceni, svojom reakcijom podržavala svaku naznaku uvek aktuelne oštrine, duhovitosti i razornog bunta, čega je bilo vrlo malo... To je rezultiralo zamorom, pa, na primer, u ponavljanju teme ljubavi i izdaje, gde se akteri menjaju, ali ne i ugao gledanja na pojavu, pažnju je držala samo glumačka igra, lični šarm i umeće aktera, dok se smisao rastakanja suštine principa "normalnog" života gubio i potirao....


Pročitajte još: Omaž jednoj generaciji: Održana premijera predstave "Mamu mu je... ko je prvi počeo" (FOTO)


Utisak, koji predstava "Mamu mu jebem ko je prvi počeo" ostavlja je da prisustvujemo nepotrebnom repetiranju tema i stilova, koji danas ne odražavaju ni duh vremena, ni duh pozorišne umetnosti, nego su svojevrsni otisak u vremenu, možda značajan i istorijski neophodan, ali se, kao živa predstava, opire potrebi savremenog čoveka, gledaoca, učesnika u pozorišnom činu, da svojim iskustvom potvrdi tačnost i istinitost zbivanja, koje se samo zbog tog svedočenja i događa na sceni.