Uručene povelje zaslužnima za negovanje naše kulture: Posvećeni brizi o jeziku i narodu

J. SIMIĆ

22. 01. 2020. u 22:19

Уручене повеље заслужнима за неговање наше културе: Посвећени бризи о језику и народу

Foto B. Lučić

Kostić je podsetio da je od osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, započelo širenje nauke o srpskom jeziku i usavršavanje narodnog jezika u Srba

SVE bolesti jednog društva vidljive su kroz jezik. Ako boluje jezik, boluje i društvo.

Na ove, večno istinite reči kineskog mudraca, danas je u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu, podsetio je akademik Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, pošto mu je Matičin predsednik Dragan Stanić uručio Povelju za doprinos SANU u negovanju srpske jezičke kulture. Ovo priznanje, ustanovljeno 2012, osim SANU, dobili su i Dragoljub Petrović i Milorad Pupovac.

- Mi smo, svidelo se to nekom ili ne, narod tragičnih kašnjenja - kazao je akademik Kostić i naglasio da mu posebnu čast čini to što priznanje SANU dodeljuje Matica, "naš stariji saborac na negovanju srpskog jezika i pisma".

Kostić je podsetio da je od osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, započelo širenje nauke o srpskom jeziku i usavršavanje narodnog jezika u Srba, te sakupljanje građe za rečnik i gramatiku književnog jezika. Knez Mihailo je tada izdao Ustrojenije u kojem je jasno definisao zadatak: rasprostranjivanje nauke i obrazovanja na srpskom jeziku. Ali, kao i inače u srpskom društvu, mira nije bilo. Rasprave i međusobna ruženja su bila živa. Kako tada, tako i sada.

- Uveravam vas da će SANU svoju ulogu po pitanju srpskog jezika vršiti sa istom posvećenošću i dalje. Dok diše - zaključio je predsednik SANU.

Bolest je uglednog lingvistu i univerzitetskog profesora Dragoljuba Petrovića (85) sprečila da prisustvuje svečanosti, ali je poslao kratko pismo u kojem kaže da je brinući o srpskom jeziku samo služio svom narodu.

Pročitajte i:Narodno pozorište posle četiri decenije u Hrvatskoj: Ovacije za "Gospođu ministarku" u sred Zagreba, nikad veće interesovanje za naše ostvarenje

- Narod može biti ovakav i onakav, ali on je tvoj i drugog nemaš. "Boljega" će naći oni "glodari" kojima je otadžbina tamo gde i čekovna knjižica. Imaš narod, učini da on bude bolji, a imaš i crkvu u kojoj si kršten pa sad oni "glodari" hoće da ti je uzmu ili makar opogane - poručio je Petrović čiju je povelju primio njegov brat Ilija, istoričar.

SRBI U HRVATSKOJ NE ODUSTAJU OD ĆIRILICE

LINGVISTA, filozof i univerzitetski profesor Milorad Pupovac rekao je da je izuzetno teško očuvati srpski jezik i pismo u Hrvatskoj, jer uprkos propisima, teško opstaju i dvojezični natpisi naseljenih mesta.

- Mnogo je barijera. Teško je i u oblasti obrazovanja na srpskom jeziku, nema dovoljno kvalitetnih nastavnika. Ali, mi ne možemo odustati od svog jezika i ćirilice - rekao je Pupovac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Драга Мирсин Сибничанин

25.01.2020. 05:07

Не допада ми се текст, не због новинара, он је одлично обавио свој посао. Проблем је због тога што институционално није било бриге ни аз српску ћирилицу у Србији, као ни изван Србије па се тако догодило да Матица српска објави ново издање Правописа српскога језика у коме је урађено нешто што се нигде у Европи и свету није догодило. Сачињен еј правопис у коме је питање писма остало као у српскохрватском језику. То је непиоштоавње Члана 10. Устава Србије, али и опште праксе у Европи и свету.