Ostavila je trag kao lice koje je osmehom, iskrenošću i prirodnošću obeležilo svoje vreme: Velika uloga male Nede

FOTOGENIJA - tajni savez duše i objektiva - bila je prva osobina koju su kod još sasvim mlade devojke (bilo joj je ne više od trinaest kada je, u filmu "San", otkrio Puriša Đorđević) zapazili i umeli da iskoriste filmski reditelji, a zatim i ona sama, odlučivši da se posveti filmu, iako su je povremeno zaokupljala i druga interesovanja (jedno vreme bila se gotovo sasvim posvetila likovnosti, diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu). Štaviše, moglo bi se reći da je izgrađen i usvojen sistem duhovnih i etičkih vrednosti Nede Arnerić u velikoj meri prevazilazio sve što bi se, krajnje pojednostavljeno rečeno, moglo očekivati od jedne filmske glumice njenog formata. Obično ovakvi "formati" imaju malo vremena za išta drugo osim za javnu ulogu koju su jednom odabrali. Sa Nedom nije bio takav slučaj. Njena "persona" (u jungovskom smislu) počivala je na više različitih vrednosti, koje su zajedno činile jedan veliki znak. Ta stvarna uloga, bila je, čini se, "veća" od ostalih, filmskih. Što je život odmicao, ta joj je "persona" donosila sve veću tegobu postojanja, uz jesenjinovsko pitanje: "Ko sam, šta sam"?, "Ja sam samo sanjar" pevao je "bistrooki", kao da opisuje ulazak "male Nede" u San, u iluziju života.
ILUZIJA čulne stvarnosti, nije drugo do jedna od opštih definicija filma, što je bila druga glavna komponenta Nedinog života: Purišin "San" (1966) rasvetlio se u "Jutru" (1967) i "Podnevu" (1968). Kao izuzetno fotogeničnu zapazili su je strani reditelji Marija Šel, Rober Enriko i Džon Gilermin, ali i niz domaćih, kao Stole Janković ("Višnja na Tašmajdanu" 1968), Miša Radivojević ("Bez" 1972. i "Kvar" 1978), Milan Jelić ("Rad na određeno vreme" 1980), Slobodan Šijan ("Ko to tamo peva" 1980) i Lordan Zafranović ("Večernja zvona" 1986. i "Haloa - praznik kurvi", 1988)... Sa više od pedeset filmskih i oko dvadeset popularnih televizijskih uloga, ostavila je lepa Neda Arnerić znatan trag u našoj novijoj istoriji pokretnih slika, kao lice koje je osmehom, iskrenošću i prirodnošću obeležilo svoje vreme, Jesenjinov "sanjar čiji pogled ispi magle let i život prožive uz ostali svet".