I danas nam greje dušu: Sećanje na Branka Ćopića koji je rođen pre 105 godina

STOJIM raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato - napisao je svojevremeno Branko Ćopić, nagoveštavajući ono što će rezultirati skokom s Brankovog mosta jednog prohladnog marta 1984. godine.

Ipak, kao što bi rekao Brana Petrović u stihovima posvećenim Bohumilu Hrabalu, "nije lepo reći da je Pao za gospodina koji je Odleteo"... Možda je Branka Ćopića u smrt i mnogo ranije odvela "Jeretička priča", ali mu je besmrtnost obezbedilo veliko književno delo i čista krajiška duša.

U prve dane nove godine sećamo se da je rođen pre sto pet leta, 1. januara 1915. godine, u Hašanima, pod Grmečom. Odatle je, iz naručja djede Rade (o kojem je toplo govorio u mnogim delima) i krenuo u svet jedan od najomiljenijih dečjih autora. Posle Kočića i Ive Andrića, već prvim literarnim radovima nametnuo se kao pisac nove Bosne čiji će se realizam od početka prožimati snažnim lirizmom, spontanim humorom i satiričnom gorčinom...

Da li smo danas, tri i po decenije posle Ćopićeve smrti, pomalo počeli da zaboravljamo ne samo veličinu njegovog dela nego i udela u jednom, kako se čini, mnogo poštenijem i naivnijem vremenu? Nekada nezaobilazni deo školske lektire, u savremenim čitankama skrajnut je i potisnut drugim autorima, temama, novim jezikom i tehnologijama. "Orlovi rano lete" obavezna su lektira svih šestaka, ponegde su u programu osnovnih škola i "Bašta sljezove boje" i "Doživljaji Nikoletine Bursaća", a u pozorištu ga ima malo i sporadično.

Pročitajte još - Branko Ćopić skočio dok je zvonilo sa Saborne crkve!

- Mislim da je njegov poslednji javni nastup bio na dodeli nagrade za mlade, koja će se kasnije nazvati Ćopićeva, a ja sam imao čast da budem jedan od prvih dobitnika. Zaplakao se dok je kazivao stihove iz čuvene pesme "Mala moja iz Bosanske Krupe". Videlo se da se s njim nešto dešava - priseća se Igor Bojović, dramski pisac i upravnik Pozorišta "Boško Buha". - Teatar za decu uvek bi trebalo da ima Ćopićeva dela na repertoaru. Zato u "Buhi" igramo "Magareće godine", dok sam bio u "Pinokiju" radili smo "Ježevu kućicu"...

Sa Desankom Maksimović Foto Arhiva

Bojović ističe da veliki pisac zaslužuje da ga više ima u pozorištu, posebno za decu. Razloge za "odsustvo" objašnjava upravničkom inercijom. Često se na scenu stavlja čitav niz sličnih dela i autora, pa se veliki pisci poput Ćopića i zaborave:

- Mi koji smo uz njega odrastali treba i da ga vratimo na scenu. Voleo bih, na primer, da vidim "Doživljaje Nikoletine Bursaća", ma kako danas imali naivnu konotaciju kao literatura koja ne pripada našem dobu. Ali, nije tako. Ona je svevremena... S druge strane, drugačiji su danas komadi, predstave, filmovi. Primera radi, "Otpisane" niko više ne gleda kao beogradske ilegalce, partizansku priču, već kao neku vrstu vesterna! Njihovi junaci su poprimili mitske razmere i niko ih ne posmatra sa ideološke ili političke distance. Slično je i sa Ćopićem. U njegovom delu je večita dobrota i bezazleni humor koji nose, velika ljubav prema deci, kao i ljubav prema svetu i životu, uopšte.

Nikoletina Bursać, crtež Zuke Džumhura

Prof. dr Staniša Tutnjević ističe da je u "okolnostima današnje državne organizacije bivšeg jugoslovenskog kulturno-književnog prostora i tržišnih uslova primenjenih i na književnost, Ćopić možda samo manje vidljiv jer je produkcija zbog labavih kriterijuma i jeftine štampe daleko obimnija nego u vreme kada je bio najčitaniji jugoslovenski pisac":

Stevan Raičković, Branko Ćopić i Ivo Andrić

- Ćopić se danas, shodno suženom književnom tržištu, izdaje u manjim tiražima, štampaju se njegova pojedinačna i izabrana dela. Zastupljen je u svim značajnijim edicijama srpske književnosti, dosta škola nosi njegovo ime i gaji uspomenu na njega, a pri SANU deluje Zadužbina Branka Ćopića koja dodeljuje književnu nagradu sa piščevim imenom. Na kraju, o dubini koju Ćopić zauzima u našoj kolektivnoj svesti, najbolje svedoči da je već postao junak i jednog, nedavno objavljenog romana ("Republika Ćopić" Vuleta Žurića), što je rezervisano samo za retke svetske i malobrojne domaće pisce.

Pročitajte još - Kako je Tito proganjao Branka Ćopića

A autor ovog romana ističe da već petu godinu u javnosti često "zastupa" lik i delo našeg najomiljenijeg pisca:

- I ono što sam za to vreme video i čuo nedvosmisleno govori kako ga njegov čitalački narod nije zaboravio. Izgovaranje imena i prezimena Branka Ćopića kod svih nas i dalje na lice izmamljuje osmeh i ogrejava dušu, a ono što se dešava sa (mal)tretiranjem njegovih tekstova u okviru školskih programa samo je deo kulturološkog zajedničkog zločinačkog poduhvata kojim politički komesari svekolike globalizacije žele da zauvek iskrče i najmanju baštu sljezove boje - kaže Vule Žurić. - Pa ipak, ma kolišna mrvica Ćopićevog književnog sveta preostala po sve tanjim čitankama, i najkraća njegova reč će svakome detetu biti okrepljujući melem pun one autentične životne radosti koja je tolikom generacijama širom otvarala vrata sveta odraslih. I koliko god ovakva politika svih naših dosadašnjih "demokratskih" vlada bila pogubna, književnost Branka Ćopića će sve više biti narodnija i uvek rado čitana.