RUSKI pisac rođen u Ukrajini, sa adresom u Sankt Peterburgu, Jevgenij Vodolazkin, velika je književna zvezda čije se knjige sa zanimanjem čitaju ne samo u Rusiji, već u celom svetu. U razgovoru za "Novosti", na nedavno održanom Sajmu knjiga u Puli, autor romana "Lavr", "Avijatičar", "Brizbejn", "Solovjov i Larionov", kaže da mu je posebno drago što se njegova dela čitaju i na evropskom jugoistoku.

- Kod ljudi na ovim prostorima osećam dobrotu i uvek se oduševim. Kada dođem u Srbiju divno mi je jer me lepo dočekuju. Godi mi što me ne cene samo kao ruskog pisca, već pisca koji piše, kako mi ljudi govore, o pravim stvarima.


PROČITAJTE JOŠ: Sećanje na Gulivera, Kostolomca i Becića: Knjiga o seriji „Više od igre“

* Na Zapadu vas često predstavljaju kao ruskog Umberta Eka, a vaš odgovor obično glasi da se on zanimao istorijom, a vi istorijom duša. Koja je, zapravo, razlika?

- Kada me je njegov italijanski izdavač predstavio kao "ruskog Umberta Eka" on mi je pružio ruku i rekao: "Moje saučešće". Objasnio sam da poređenje sa njim nije sasvim tačno, iako sam sa velikim uvažavanjem pratio njegov rad. Rekao sam mu da mene pre svega interesuje istorija duše, ono o čemu je govorio Ljermontov. Eka je zanimao tok "velike istorije", a mene istorija malih ljudi i smatram da je to mnogo značajnije od one opšte istorije, koja je samo maleni deo lične.

* Kakva je po vašem mišljenju bila istorija tog malog čoveka koji vas ponajviše interesuje?

- Zapravo nije dobro govoriti o malom čoveku, jer je svaki čovek na neki svoj način veliki. To je ceo svemir. Kada se događaju katastrofe i promene u svetu, onda to prvo pogodi svaku ljudsku dušu.

* A kako uopšte dolazi do tih revolucija u kojima često najviše nastradaju mali, obični ljudi?

- Do revolucija nije dolazilo samo zato što su neki loše živeli. To može imati neko značenje, ali nije glavno. Po meni je glavno da se to događa kada poraste agresivnost u duši svakog pojedinog čoveka. Ako se napravi grafikon sa teškim godinama u Rusiji i grafikon sa revolucijama, oni se neće poklopiti. Stanje duša pokrenulo je revolucije.

* Kako vidite vreme u kojem danas živimo?

- Svet živi po pravilima klatna i taj ritam kretanja klatna određuje događaje. Sada, u globalizaciji koja je donela ujedinjenje sveta, klatno se pomaknulo u suprotnu stranu. Sledi epoha u kojoj ćemo morati da se suočimo sami sa sobom. U politici to znači da će narodi gledati samo na sebe, a ne na to kako funkcioniše ceo svet.

* Može li se u tom smislu posmatrati i sada već siguran izlazak Velike Britanije iz EU?

- Da, oni odlaze, Mađari takođe pokazuju određenu samostalnost, a Poljaci žele da grade svoj život kako oni žele, a ne kako diktira Evropska unija. I izbor Donalda Trampa pokazuje da se Amerika umorila da kontroliše ceo svet. Kada su se Rusi takođe umorili od kontrole pola sveta izabrali su Gorbačova i on je doveo do toga da se Rusija okrene sama sebi.

* Da li Evropa danas razume Rusiju?

- Mislim da ne. Na moju veliku žalost, jer je Rusija deo Evrope. Ako mene pitate, ja sam entuzijastičan kada je reč o Evropi i smatram da Evropa i Rusija treba da budu zajedno. To je jedna civilizacija, ista kultura, hrišćanska, i zato te vrednosti moramo zajedno da afirmišemo. Imamo iste probleme, a činjenica je da evropska civilizacija i kultura imaju sve manji značaj u svetu. Razvijaju se nove civilizacije, pune energije, a evropska zaostaje. Zato Rusi i Evropljani moraju da se drže zajedno.

* Vaše knjige su izuzetno popularne u Rusiji, ali ih razumeju i čitaju ljudi iz celog sveta. Kako vas doživljavaju čitaoci van Rusije?

- Na moju veliku sreću doživljavaju me isto u Rusiji i u evropskim državama, pa i u Americi. To svedoči da su temeljne vrednosti iste kao kod nas u Rusiji. Ne pišem o politici, pišem o ljudskim osobinama i kvalitetima koji su svuda isti. Osobito u zemljama koje imaju hrišćansku kulturu.

* Vernik ste, i koliko vas je vera odredila kao pisca?

- Kada su Rusi pokušali da me predstave kao pravoslavnog pisca, odgovorio sam da ne postoji zanimanje koje bi se zvalo pravoslavni pisac. Kao što ne postoji pravoslavni frizer ili vodoinstalater. Definišem sebe kao pravoslavca, još šire kao hrišćanina koji piše romane.

* Kako rusku kulturu, pa tako i ruske pisce, danas prihvataju ljudi sa ovih naših balkanskih prostora?

- Kada je reč o politici, mislim da je ruski uticaj danas manji nego pre. Ali to meni i nije previše važno, mene raduje što ljudi i sa balkanskih prostora još uvek čitaju Dostojevskog, gledaju predstave rađene po Čehovu, slušaju Čajkovskog. Kultura je naš najbolji izvozni proizvod, a ne oružje ili nafta.

* Da li je u Rusiji koju vodi Vladimir Putin piscima lako ili teško, imaju li slobodu za pisanje?

- Iskren sam i mogu vam reći da je u Rusiji pisac apsolutno slobodan. To će vam reći i pisci koji su lojalni vlasti i oni koji podržavaju opoziciju.

* Poznajete li književnost zemalja jugoistoka Evrope?

- Mnoga su imena i te kako važna, od Ive Andrića do Dobrice Ćosića. Posebno cenim srpske pisce, ima među njima jako dobrih i popularnih, koji se čitaju i u Rusiji. Balkanski pisci zauzimaju posebno mesto u Rusiji i bolje prolaze od onih iz zapadne Evrope.

* Mogu li danas pisci menjati svet ili imati uticaj ne neke važne događaje?

- U velikoj meri pisci to mogu. Ne naravno na političke promene, ali dve institucije koje rade sa ljudskim dušama, crkva i književnost, svakako igraju veliku ulogu i u današanjem svetu. Pisce nigde ne sluša politika, ali ih slušaju ljudi.

Vodolazkin sa našim dopisnikom


PROČITAJTE JOŠ: Miloš Biković: Mali broj medija daje duhovnu i duševnu hranu, većina širi strašno zlo - rijaliti programe

HANDKE ZASLUŽIO "NOBELA"

* Jeste li pratili polemike o dodeli Nobelove nagrade Peteru Handkeu i kakav je vaš stav o tome?

- On je sjajan pisac i poznavao sam ga i voleo i pre nego što su počela ta događanja na Balkanu. Napisao je divne knjige i po svojim književnim vrednostima apsolutno zaslužuje "Nobela". To je uostalom nagrada za književnost, a ne za politiku.


NOVI ROMAN

* Šta sada pišete i pripremate?

- Upravo pišem roman koji se bavi odnosom opšte istorije i istorije pojedinaca. Nikada se do sada nisam tako ozbiljno uhvatio sa temom kao što to sada radim. Ako uspem da napišem taj roman, smatraću to svojim najvećim uspehom.