PRE više od pola veka Peter Handke, kome će u utorak u Stokholmu biti uručena Nobelova nagrada, zapanjio je pozorišnu javnost, prvo u Nemačkoj, a potom i u celom svetu komadom "Psovanje publike", koji je u režiji Ljubiše Ristića na repertoaru KPGT-a već dve decenije. Komad koji se bavi svrhom teatra, na hrabar i originalan način, Ristić je prvi put postavio u godini kada je našu zemlju bombardovao NATO, a Handke, veliki pijatelj Srbije, tada izjavio da se zbog ovog zločina gadi ljudske vrste.

U nedelju veče se na repertoaru KPGT-a ponovo našlo "Psovanje publike", sa novim, mladim glimcima. Ali i novom publikom.

Za Uroša Novovića, koji je diplomirao glumu i režiju u klasi Ljubiše Ristića, velika je privilegija igrati u komadu najvećeg živog dramskog pisca na svetu.

- Mi sada imamo i tu čast, da je jedan takav pisac, koji je inače veliki prijatelj KPGT-a i Ljubiše Ristića, dobio jednu tako veliku nagradu, kao što je Nobelova, koju je odavno zaslužio. To što mu je dodeljeno to priznanje i nama znači da smo na dobrom putu u repertoaru koji igramo. Ono što Handke piše nama je zanimljivo, za nas je on značajan i sa nagradom i bez nje.

Dok su kao šesta generacija KPGT-a koja od 1999. godine igra čuveni komad Petera Handkea prošle godine postavljali "Psovanje publike", priseća se Novović, Ljubiša Ristić im je pričao i kako je on nastao:

PROČITAJTE JOŠ - KOLEVKA AVANGARDE: Ko je Nobelovac Peter Handke?

- Handke je tada imao neku devojku koja je bila glumica i čekao je danima da dođe sa proba i bio je veoma nervozan. Tako je za tri dana, ljut, iskucao ovaj tekst u kome je rekao sve šta misli o pozorištu. Ono što je nama zanimljivo je da se odnos glumaca i publike od tada do sada nije promenio, niti se uopšte menja. U samoj formi, Handkeovo razbijanje klasičnog dramskog teksta je i danas moderno. I postdramsko pozorište se sada zasniva na razbijanju forme.

"RIČARD" I "BUBA" U GLUMAČKOJ garderobi, dok su trajale pripreme za izvođenje, neko je gustu maglu koja se spustila oko pozorišta prokomentarisao "kao poručenu", za večerašnje izvođenje Šekspirovog "Ričarda Trećeg", u režiji Ljubiše Ristića, predstave koja je takođe zaštitni znak KPGT-a. Legendarna Ristićeva režija Fejdoove "Bube u uhu" na repertoaru je 14. i 19. decembra, dok će se "Psovanje publike" igrati ponovo 15. i 18. ovog meseca.

Studentu glume Luki Pavloviću, sa Fakulteta dramskih i filmskih umetnosti Univerziteta "Sinergija" u Bjeljini, ovo je prvi angažman:

- I odmah sam počeo da psujem publiku - kaže u šali. - U komdu, zapravo govorimo publici pravu istinu o njima i o nama. Mi im pričamo o tome kako su i zašto došli u pozorište i šta od nas očekuju, ali i šta mi očekujemo od njih. Oni se nekada smeju, nekada se uvrede. Mladima je to smešnije, dok su stariji zatečeni. Većina njih se uglavnom iznenadi. Ovo nije uobičajna predstava.

Igranje ovog teksta za ovog mladog glumca je značajno, jer se takvi komadi ne rade tokom školovanja. Malo ko je, kako nam kaže, inače u našem teatru, poput Ljubiše Ristića, imao hrabrosti da se suoči sa tekstom koji je naoko veoma jednostavan, deluje da ga je lako inscenirati, a zapravo to uopšte nije tako

- Sama publika kada dođe na predstavu ne zna šta će gledati, budu malo zbunjeni, što nama daje više motiva da srušimo taj zid između scene i gledališta, da malo "psujemo publiku" - objašnjava Dejana Džinić, student četvrte godine glume, takođe na Univerzitetu u Bjeljini, u klasi Ljiljane Blagojević, koja je prethodno bila i student Ljubiše Ristića. - Ja sam bila i u prethodnoj petoj podeli "Psovanja". Svaka generacija KPGT-a mora da prođe kroz ovaj tekst, koji je sjajan da se preko njega uči šta je koncentracija na sceni.

PROČITAJTE JOŠ - Nobel za Petera Handkea: Pobedila je književnost

Najveći izazov u igranju ovog komada joj je "prisutnost" na sceni dok neko drugi od kolega izgovara tekst:

- Umetnik mora stalno da bude prisutan. Mi smo stalno svi na sceni, reflektori su neprekidno na nama. Nemamo dijaloge, direktno se obraćamo publici i to je teško za mlade glumce - dodaje Dejana. - Voleli smo i ranije da igramo ovaj Handkeov komad, a sada je to baš lepo, zbog velikog priznanja koje mu je dodeljeno. Prelep je osećaj, Nobelova nagrada piscu nam je pružila jednu drugu dimenziju.

Autentičnost, životnost i aktuelnost ovog tekstra, smatra Džinićeva, proizlazi iz njegove svevremenosti:

MANIFEST MODERNOG POZORIŠTA U PUBLICI KPGT-a je bio i Željko Đukić, naš pozorišni reditelj, koji više decenija već radi u Čikagu.
- I posle više od pedeset godina ovaj tekst je živ i pun smisla - smatra Đukić. - On je manifesto modernog pozorišta i drame, koji još budi inspiraciju. U njemu je još vidljiva mašta i vizija svega što će se dešavati narednih pedeset godina. I mladi glumci su bili odlični. Uživanje.

- On je obuhvatio sve od Aristotela, do Brehta, sve što je vezano za pozorište. To je iskustvo kroz koje bi svaki glumac trebalo da prođe. Moj zadatak je u ovoj predstavi da publici približim pozorište. A meni je lično ono - život.

Studentkinji industrijskog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti Mileni Stanimirović predstava u režiji Ljubiše Ristića u nedelju veče je bila prvi susret sa nekim delom Nobelovca Petera Handkea:

- Oduševljena sam. Nisam bila pripremljena, niti sam imala neka očekivanja, ali mi se dopala celokupna atmosfera predstave, glumci i tekst koji ima specifičan sklop misli.

Penzioner Radoš Đurić drugi put gleda "Psovanje publike", a na izvođenje u nedelju veče poveo je i prijatelja.

- Neobična je, drugačija od svih ostalih predstava - objašnjava za "Novosti". - Reč je o doživljaju koji teško da mogu rečima opisati. Predstava vas tera da razmišljate.

Handke je pisac koji je uspeo da iznađe sasvim novi jezik, u pozorištu, mišljenja je Uroš Đurković, profesor književnosti:

- To je nešto između Beketa i Brehta. Ovo je ujedno i jedan od najboljih komada o samom pozorištu, o tome šta predstavlja Aristotelovo jedinstvo mesta, vremena i radnje. Komad je živ i maestralno režiran. Kao publika, sve vreme ste u tom toku, glumačkoj igri, koja je predstavljena kao nešto što nije igra, tako da svi učestvujemo u toj dinamici buđenja. Sam ovaj prostor je deo jednog šireg- teatarsko poetskog diskursa. Kada izađete iz KPGT-a u ambijent koji ga okružuje i u ove magle, to je neki produžetak predstave.