ODLUKE festivalskih žirija se u principu retko spore jer je takav posao uzaludan i besmislen. Toga se sa pravom drži većina zastupnika javne reči i tako će biti i u našem slučaju kada je u pitanju drugo izdanje "Sombor film festa", koji je nedavno završen i o čijem smo pobedniku pisali na ovom mestu. Ipak... Izraziti barem čuđenje što po mišljenju tročlanog žirija ovog Festivala nije adekvatno vrednovan najbolji srpski film protekle sezone, ni u celini ni u pojedinačnim delovima, najmanje je što može ovaj kritičar, po kome je film "Šavovi" i u Somboru bio zbilja superioran u odnosu na druge viđene filmove.

Na nekom zamišljenom okruglom stolu mogla bi se izvesti uporedna analiza "Šavova" i drugih filmova, gde bi se podrobnije pregledali svi elementi iz kojih se sastoje ova dela. Takva analiza možda bi dala osnova za pravednije vrednovanje.


PROČITAJTE JOŠ: Dimitrije Andrejevič Dostojevski: Umetnost razgovora sa Bogom

Celina umetničkog filma ili ako hoćete njegova struktura, glavni je kvalitet koji ocenjuje bilo koji žiri. Ako celina nije uspostavljena - hramlju svi njeni delovi. "Pesma mora da je cela lepa" kaže klasik naše kritike Bogdan Popović. Od Aristotela do Levi-Strosa, osećanje strukture koja se ne poziva ni na šta drugo do na sebe samu duša je svake umetnosti. U filmu je to važnije nego igde. Autor "Šavova" Miroslav Terzić pokazao je da mu je ovo načelo poznato, što inače nije slučaj sa mnogim našim ali i stranim autorima, kod kojih se mogu naći i dobra i manje dobra mesta, ali samo izuzetno ona celovitost koja film čini umetničkim.

Rediteljka prvonagrađenog filma "Izvan sistema" Nora Fingšajt vlada svojom uzbudljivom temom, ali ne u celini, nego kroz sukcesiju šokantnih prizora, koji pojedinačno izazivaju reakciju gledaoca; njen film je više niz uzbudljivih slika različitog intenziteta nego povezani narativ; zato i ne uspeva da dođe do adekvatnog kraja.

Božidar Zečević


Autor mađarskog filma "Suton" Laslo Nemeš takođe pogađa svoj glavni štimung, sumrak dugovekog Autrougarskog carstva u bogatoj i slojevitoj reprodukciji epohe, opet kroz niz živopisnih prizora, hodova kamere, igara svetlosti i raznih planova u filmu, što otkriva jednu sposobnu režiju, ali ne i celovitu dramu. Glavni momenti dramaturgije "Sutona" su nejasni, konfuzni i gube se u pregustom tkanju pokretne slike; film se teško razvija i prati, od čega trpe i nosioci glavnih uloga. Zato se i na festivalu nagrađena glavna ženska glumica u ovom filmu (Sizan Viet) teško snalazi u lavirintu kojim se provlači, u brojnim i često slepim rukavcima radnje.

U daleko boljoj poziciji bila je naša Snežana Bogdanović, protagonistkinja "Šavova", kojoj je autor Terzić ostavio mnogo više mesta i motiva za kreaciju svakako najbolje uloge u srpskom filmu poslednjih decenija. Ako je reditelj Terzić uspeo u prezentaciji celine onda je Bogdanovićeva dovela apartnu, diskretnu glumu, satkanu od sićušnih znakova i gotovo neprimetih gesta, do savršenstva.

Taj repertoar skrivenih promena na geografiji njenog lica, tela i očiju, ta neosetna, a superiorna vladavina svakim kadrom u filmu označava vrhunac filmske glume; ta prigušenost emocija vodi u glumačku večnost. Naravno i u najbolju žensku ulogu na festivalu, koju žiri takođe nije uspeo da prepozna.