ZLATNI PEČAT JUGOSLOVENSKE KINOTEKE: Ovacije Grliću, Zafranoviću, Markoviću, Karanoviću

Radmila Radosavljević

06. 06. 2019. u 21:22

Najveća filmska ustanova u našoj zemlji obeležila svoj dan, 6. jun, i 70 godina postojanja. Najznačajnija filmska nagrada uručena rediteljima koji su obeležili jugoslovensku i srpsku kinematografiju

ЗЛАТНИ ПЕЧАТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ: Овације Грлићу, Зафрановићу, Марковићу, Карановићу

"Nacionalna klasa" (Goran Marković)

GLAMUROZNOM ceremonijom dodele priznanja Zlatni pečat, Jugoslovenska kinoteka obeležila je večeras70 godina postojanja, i svoj Dan, 6. jun.


Naša najznačajnija međunarodna nagrada u oblasti kinematografije, Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti, u godini jubileja dodeljena je petorici majstora "pokretnih slika", koji su svojim ostvarenjima obeležili jugoslovenski, srpski, ali i evropski film - rediteljima Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću Rajku Grliću i Goranu Paskaljeviću. Ove majstore „pokretnih slika“, kako je istakao Jugoslav Pantelić, direktor Kinoteke, povezuje to što su svojim filmovima osvajali prestižne nagrade na najvećim svetskim festivalima - u Berlinu, Kanu, Veneciji..., a njihova ostvarenja ostala su kao kulturna baština na prostoru nekadašnje Jugoslavije.


Uručenje Zlatnog pečata „otvorio“ je Lordan Zafranović, rečima da je vrlo radostan što Jugoslovenskoj kinoteci može da čestita ovako značajan jubilej.


"Ustav Republike Hrvatske" (Rajko Grlić)

- Ona je počela da funkcioniše pre nego što smo se rodili mi koji večeras dobijamo njenu nagradu, i sedamdeset godina čuva ogroman filmski i umetnički potencijal za generacije koje će doći – rekao je Zafranović, ističući da je film čudo, jer kad se pusti kroz projektor ta slika najednom oživi, ne samo dokumentarno, prikazujući vreme, prostor i lica, nego i emocionalno.


- Film je jedan doživljaj vremena, i u tom smislu sam zaista zahvalan na ovoj nagradi, uz mali apel vladama država bivše Jugoslavije da se pokuša sačuvati ovo blago koje smo do sada napravili, bez obzira da li je to u pojedinom trenutku bilo uspešno, cenzurisano, ili je bilo slobodno – izjavio je Zafranović.


Iako je dobio brojna priznanja u karijeri, Zlatni pečat i za Srđana Karanovića ima posebnu vrednost.


- Mnogo mi znači ova nagrada, na neki način predstavlja krunu moje karijere, i zahvalan sam Jugoslovenskoj kinoteci, i onoj prvoj, u kojoj sam prvi put gledao filmove i u kojoj sam se „inficirao“ filmskom umetnošću, i ovoj danas, koja predstavlja najveću i najznačajniju filmsku ustanovu u našoj zemlji.


Zanimljivo je da je prvi direktor Kinoteke bio Milenko Karanović, otac Srđana Karanovića.


"Miris poljskog cveća" (Srđan Karanović)

- NJegov uticaj je svakako bio značajan, samim tim što me je vodio u Kinoteku kao dečaka, i što sam gledao i zavoleo film preko raznih programa u Kinoteci koji su i tada postojali, Čaplinovih dela, Bakstera Kitona i mnogih drugih. Moj otac, ipak, nije voleo da se bavim filmom, smatrao je to vrlo nesigurnom profesijom, ali on je u izvesnoj meri sigurno „kriv“ što sam postao reditelj – rekao je Karanović za „Novosti“.


Ovogodišnje laureate Zlatnog pečata, pored toga su svi završili čuvenu akademiju FAMU u Pragu, povezuje i to što su se uz starije velikana „crnog talasa“ i oni „uselili“ u istoriju naše kinematografije kao najuspešnija generacija.


"Okupacija u 26 slika" (Lordan Zafranović)

- Moj životni kredo je bio da nagrade korumpiraju, a neuspesi čeliče. Ali ovog puta to nije slučaj, pre svega zato što smo mi večeras dobili priznanje za gotovo pedesetogodišnji zaokruženi rad na filmu, i zato hvala Kinoteci na Zlatnom pečatu – izjavio je Goran Marković za „Novosti“, ističući da ljudi uglavnom misle da je posle „crnog filma“ došla generacija koja je bila nešto drugo.


- Ali, mi nismo bili nešto drugo. Prvo, mi smo se divili Živojinu Pavloviću, Makavejevu, Saši Petroviću, i nekako smo osećali da na naš način, komunikaciju sa gledaocima, sa biskopskim filmom, možemo da nastavimo, i da možemo da budemo isto tako subverzivni, kao što su oni bili. Jednostavno, reditelj ne mora da bude subverzivan samo ako pravi dramu, nego to može i kroz komediju. Sećam se da sam po povratku iz Praga imao ideju da se bavim „mračnim filmom“, i da sam se zarekao da ću celog života da se borim protiv „mračnih sila“ u našoj državi i društvu. Mislim da sam u izvesnom smislu to i uspeo, razni moji filmovi, različitih žanrova, ipak su malo potkopali taj naš mrak koji živimo ovde – rekao je Marković.


"Bure baruta" (Goran Paskaljević)

Rajko Grlić, ljubimac beogradske publike, započeo je svoje obraćanje duhovitom opaskom da je on najmlađi u „petorci“ nekadašnjih praških đaka, da zato poslednji prima Zlatni pečat, i da više nema šta da dobije.


- San svakog filma je da završi u kinoteci. San svakog reditelja je da mu kinoteka kaže hvala. Hvala Jugoslovenskoj kinoteci što nam je rekla hvala – rekao je Grlić praćen ovacijama gledališta.


Posle uručenja nagrada, u Sali "Makavejev" svečano je započeo 21. Festival nitratnog filma koji je, takođe, jedan od najekskluzivnijih u Evropi, a ove godine se odvija pod sloganom "70 filmova za 70 godina". Festival je otvaren specijalnom projekcijom poslednjeg filma legendarnog Orsona Velsa, "Druga strana vetra", koji je sedamdesetih godina snimao na prostoru bivše Jugoslavije.


ČESTITKA MINISTRA VUKOSAVLJEVIĆA


U PREPUNOM gledalištu Kinoteke, pored filmskih i kulturnih poslenika večeras su bili i brojni predstavnici ambasada u Beogradu, a jubilej našem nacionalnom filmskom arhivu čestitao je i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.


Govoreći o značaju Jugoslovenske kinoteke, Vukosavljević je rekao da je jedna od najuspešnijih umetnosti u Srbiji u 20. veku, pored književnosti i slikarstva svakako filmska umetnost, koja nas je u najboljem smislu predstavljala u svetu. Kako je istakao, danas bi trebalo da mnogo više komuniciramo kroz kulturu, i sa regionom i sa ostalim zemljama, jer su kultura i umetnost najbolji jezik sporazumevanja.


BRAVO ZA PASKALJEVIĆA


AUTOR kultnih filmova i jedan od naših najnagrađivanijih reditelja na svetskim festivalima, Goran Paskaljević, iz zdravstvenih razloga večeras nije mogao da bude u Kinoteci i primi Zlatni pečat zajedno sa svojim kolegama, ali je publika i njega pozdravila ovacijama i uzvicima „bravo“. Paskaljeviću će nagrada biti uručena 20. septembra, na premijeri njegovog digitalno restaurisanog filma „Poseban tretman“, koji je bio u glavnoj takmičarskoj selekciji Kanskog festivala.


DESET NOVIH NASLOVA

DAN Jugoslovenske kinoteke, 6. jun, obeležava se u znak sećanja na dan kada je 6. juna 1896. u kafani "Zlatni krst" održana prva filmska projekcija u Srbiji i na Balkanu, a u četvrtak je ovaj praznik obeležen i objavljivanjem novih deset naslova koji će biti digitalno reastaurirani u nastavku projekta "VIP Kinoteka". Kako je izjavio Jugoslav Pantelić, direktor Kinoteke, jubilej našeg nacionalnog arhiva obeležavaće se tokom cele godine nizom programa i manifestacija. Za 26. septembar najavljena je promocija sveobuhvatne monografije o prvih 70 godina Kinoteke, a 25. oktobra će biti otvorena nova stalna postavka, najambicioznija do sada, koja će svedočiti o istoriji filma od početaka do danas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Аламер

08.06.2019. 11:39

@DNS - Музеј историје Југославије и Југословенска Кинотека су институције чија делатност је везана за подручје Југославије којој је и Србија припадала. Узгред, ако бисте посветили пажњу деловању Кинотеке, схватили бисте да је велики рад тих људи посвећен Србији и Србима. Посетите их. Немојте критиковати овлаш. Препорука је посета садашњем фестивалу на којем има прегршт страних и домаћих журнала и филмова из периода пре Тита. А цене улазница су симболичне.

Marko

07.06.2019. 19:23

@Душан Ва - Kusturica je dobio Zlatni Pecat odavno. Naveden je medju l dosadasnjim aureatima na dodeli.