SAHRANjEN PETAR OMČIKUS: U večnost ispraćen slikar života

Jl. Banjanin

04. 05. 2019. u 20:15

САХРАЊЕН ПЕТАР ОМЧИКУС: У вечност испраћен сликар живота

Foto Z. Jovanović

Kolege i prijatelji oprostili se danas od velikog umetnika i akademika Petra Omčikusa

ISPRAĆAMO akademika Omčikusa na njegovom započetom putovanju ka večnom plavetnilu gde ga čekaju pripadnici Zadarske grupe i svi oni koji su imali sreću da upoznaju ovog izuzetnog čoveka i umetnika.

Ovim rečima se od slikara i člana Srpske akademije nauka i umetnosti Petra Omčikusa (1926-2019), oprostio akademik i upravnik Galerije SANU Dušan Otašević, juče u kapeli na Novom groblju.

- Slikar Omčikus je pre devedeset i tri godine iz mediteranskog plavetnila, inače rođen u Sušaku, započeo uzbudljivo životno i umetničko putovanje. Boraveći u Rijeci, Beogradu, Zadru, Parizu, Baru ili Veloj Luci, ostavio je trag svog raskošnog slikarskog talenta, o čemu svedoče mnogobrojni istoričari umetnosti, od Mišel Sefora do Jerka Denegrija - istakao je Otašević.

Potekavši iz porodice železničkog službenika, od oca Petra i majke Dušanke, Omčikus se 1937. godine preselio u Beograd. Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasi profesora Ivana Tabakovića, ali već iduće godine je napušta i počinje da krči samostalni umetnički put.

Pročitajte još: ODLAZAK ČLANA SANU: Preminuo slikar Petar Omčikus

- Sa kolegama sa klase, Kosarom Bokšan, Batom Mihailovićem, Mićom Popovićem, Verom Božičković, Ljubinkom Jovanović, Miletom Andrejevićem i Borom Grujićem odlazi u Zadar. Povezuje ih zajednički otpor prema nametanju socrealističke dogme. Pripadnici te prve posleratne komune, na obali mora, u napuštenoj kući, slikaju inspirisani prirodom, razgovaraju o umetnosti, a povezuje ih verovanje da je umetnost iznad ideologija. Svako od njih, sa sopstvenim poetikama nastavlja ideje modernizma rođene između dva svetska rata. Svi će, kasnije, postati nezaobilazni deo srpske umetnosti druge polovine 20. veka - kazao je Otašević.

Pročitajte još: Petar Omčikus: Dunav je na plećima pod našim prozorom

Sa Kosom Bokšan, sa kojom je bio u braku sve do njene smrti 2009. godine, otisnuo se u Pariz 1952. U njegovom pariskom ateljeu u Žantijiu uvek se sa radija čula klasična muzika, a često su im u gostima bili mnogobrojni prijatelji.

Jedan od njih, kompozitor i akademik Ivan Jevtić, prisetio se njihovih pariskih i beogradskih druženja dugih gotovo 35 godina.

Cile Marinković ispred kapele na Novom groblju


- Tako izgleda čudno što te sada nema. Koliko sam samo sa radošću boravio u tvom ateljeu, pijući vino i jedući sardele sa tvog kamina. A tvoje slikarstvo je odisalo tvojim životom, slikao si onako kako si živeo - prirodno i jednostavno. Tvoja ruka, velika šaka kao moje dve, sa lakoćom je vajala poteze na platnu. Sećam se kada si pravio moj portret, pogledao si me i sve je bilo gotovo za manje od sata. I što je važno, bio si angažovan slikar. Nisi živeo pored života, već sa njim i u njemu. Delovalo je kao da je tvoje slike radilo neko dete, koje je sa radoznalošću posmatralo život oko sebe. To si bio, radoznalo dete koje stvara. Jedna tvoja slika ostavila je poseban utisak na mene jer izgleda kao da je zvuk na slici oživeo. Tvoj pristup umetnosti, prirodan i ljudski, imaće večni život - rekao je Jevtić.

Kolege i prijatelji na sahrani


I sam Omčikus je isticao da je slikar života, da ne voli slikarstvo koje je isključivo estetsko. Dosledan u svom uverenju, slikao je prizore iz svakodnevice, portrete akademika, pejzaže i događaje sa sportskih terena.


- Organizovao je prostor slike prepoznatljivim ekspresionističkim gestom. Ispod sloja izabranog prizora nalaze se dublji slojevi koji čine suštinu umetničkog dela: pogled na svet i osećajnost. Naizgled urađeno sa lakoćom, kao da je nastalo u dahu, delo Petra Omčikusa poseduje neopterećujuću promišljenost, bez obzira na to da li je reč o apstrakciji ili o prikazu berbernice - zaključio je Dušan Otašević.

DOSTOJANSTVENO

SVEČANO i dostojanstveno, uz zvuke klasike, ispraćen je na kremaciju Petar Omčikus. Poštovaoci, prijatelji, kolege, među kojima su bili predsednik SANU Vladimir S. Kostić i kolege Miloš Šobajić i Milan Cile Marinković, uz cveće, i po neku suzu, uputili su mu poslednji pozdrav.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije