Slikar i član SANU Petar Omčikus preminuo je u 93. godini, saznaje RTS.

Omčikus je rođen 1926. godine u Sušaku kod Rijeke. Od 1937. živeo je u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata je započeo slikarske studije na Akademiji likovnih umetnosti, kod profesora Ivana Tabakovića.

Zajedno sa suprugom, slikarkom Kosom Bokšan, napustio je studije slikarstva i odlazi u Zadar, u kome postaje jedan od osnivača Zadarske grupe, u kojoj su se nalazili i Mića Popović, Vera Božičković, Bata Mihailović, Ljubinka Jovanović.

Posle šestomesečnog boravka u Zadru, vratio se u Beograd i priključio se Grupi Jedanaestorica, a svoju prvu samostalnu izložbu priredio je 1951. godine.

Pročitajte još - Petar Omčikus: Dunav je na plećima pod našim prozorom

Neposredno posle toga, Petar Omčikus 1952. godine sa Kosarom Bokšan napušta Jugoslaviju i definitivno se seli u Pariz. Od 1965. godine povremeno borave u Vela Luci na Korčuli gde organizuju brojne međunarodne susrete umetnika, filozofa i kritičara.

Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Počeci Omčikusovog stvaralaštva vezuju se za nekoliko umetnika, svi iz klase Ivana Tabakovića, koja se na nekoliko meseci okupila u Zadru 1947. godine načinivši tada prvu jugoslovensku umetničku komunu – Zadarsku grupu.

Izlazak iz akademskih ateljea u prirodu otvorio je ovim umetnicima nove puteve slobodnog stvaralaštva na kojima će, na različite načine, ostati tokom ukupnog stvaralaštva. U kasnijim periodima Omčikus je tematizovao slikarstvo prema portretima, crtežima Beograda, fantastičnom realizmu i skulpturi. (RTS)

VUKOSAVLjEVIĆ: OMČIKUS BIO JE SLIKAR JEDNE SLIKE – SLIKE ŽIVOTA


Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević povodom smrti akademika Petra Omčikusa uputio je telegram saučešća sledeće sadržine:


„U ime Ministarstva kulture i informisanja i u svoje lično ime, izražavam duboko saučešće porodici, prijateljima i mnogim poštovaocima akademika Petra Omčikusa i njegovog raskošnog slikarskog opusa.


Petar Omčikus bio je slikar jedne slike – slike života, životnih situacija. Očaran ljudskim licem i večno inspirisan dušom čoveka, portretom se bavio od detinjstva. Veliki deo svog rada posvetio je tom bogatstvu – licu koje u sebi krije još stotine lica.

More je bilo prvo što je ugledao u životu, tu sliku nikada nije mogao izbrisati iz sebe. Uz portret, more je bilo njegova večna tema.


Ostaće upamćen i kao jedan od osnivača Zadarske grupe, koja se izborila za umetnost bez ideološkog diktata.


Slikao je do duboke starosti, jer mu je slikanje bilo osnovni izraz životne snage. Velika epoha odlazi s njim.“