POZORIŠNA KRITIKA: Izvinite što smo pobegli

Na sramotan čin napuštanja predstave "Prokleti pušači", SNG, na pauzi, navelo nas je predugo trajanje predstave "Visočka hronika", prethodne večeri, na sceni JDP. Jernej Lorenci je "Hroniku..." režirao kao troiposatno prepričavanje Tavčarove novele, sa elementima predstavljanja, nedovoljnim da se zadrži pažnja ovdašnje publike. Ostalo je, do kraja, samo stotinak gledalaca u sali, uprkos izvrsnim glumcima (Tamara Avguštin, Nina Ivanišin, Klemen Janežič, Aljaž Jovanović, Janez Škof). Ovde omiljen zbog "Ilijade", "Poludele lokomotive", "Oluje", predstava sa Bitefa, Lorenci je, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, režirao predstavu "Carstvo nebesko", po srpskoj epskoj poeziji Kosovskog ciklusa, koja je podelila publiku i kritiku.

Tavčarova "Visočka hronika" je smeštena u sedamnaesti vek i govori o bolno savremenim temama: razarajućim ratovima, nevinim žrtvama, porodičnim prokletstvima, nemogućnosti ljubavi... Lorenci, rediteljski arogantno, prikazuje ovu značajnu literaturu kao prepričavanje, u kojem, u drugom delu, ima i predstavljanja, pa se, nekako, taj panoptikum približava scenskom čitanju novele. Prepoznali smo u tom postupku metod, kojim je postavljena pa razorena predstava "Carstvo nebesko", kod nas. Iz svoje privatnosti, glumci ulaze u interpretaciju, koja je potpuno postdramska, nosi poruku, ali ne i emociju, reč je u prvom planu... U "Visočkoj hronici", srećom, drugi deo predstave je dinamičniji i dopušta uvid u moć slovenačkih glumaca, vrlo disciplinovanih i koncentrisanih na ogroman tekst, koji (pro)iznose. Čini se da je problem, ovoga puta, fizičko trajanje predstave, koje je suviše dugo, da bi gledalac mogao, uprkos odličnom prevodu, da prati hroniku, nedovoljno atraktivnu da empatijom drži pažnju... Onda, kada je postavljao "Carstvo nebesko", Lorenci se ogradio od toga da tumači kontroverzu nacionalne izdaje i romantičnog zanosa u našoj epskoj poeziji, kao i od metafore "carstva nebeskog", uopšte. U "Visočkoj hronici", taj izgovor više ne stoji - Tavčar mu je blizak i ima razloga da ga scenski i protumači. Statičnost, verbalnost, neatraktivnost ove za gledaoca zahtevne predstave čudi, kao repertoarski potez SNG, a za gostovanje u redovnoj razmeni sa JDP, preporuka je bila, valjda, što nema veliku scenografiju...

PROČITAJTE I:POZORIŠNA KRITIKA: Kobni nesporazum

"Nemojte da pobegnete, kao juče", kaže, dok igra, sutradan, "Proklete pušače" Aljaž Jovanović... Publika u JDP, gotovo puna sala, grohotom se nasmejela, da bi (kao i mi), većina na pauzi napustila predstavu. Ne piše se o predstavi koju nisi gledao do kraja, no, recimo da su pomenuti Jovanović, izvrsna Pia Zemljič, simpatična Nina Valič i uvek odličan Janez Škof, u predstavi-koncertu o ukidanju ljudske individualnosti zabranama, za šta je primer pušenje, bili virtuozni, duhoviti, povremeno su prelazili na dobar srpski jezik, rešeni da nas, ipak, zadrže. Ali, predugi govori, previše spor ritam predstave, sećanje na "Hroniku"... učinili su svoje.