Bez dobre priče nema dobre proze

MARKO NEDIĆ (Beograd)

1. "METAKRITIČKI IZLETI"

Marko Paovica (SKZ)

2. "KALIGRAFIJA METAFORE"

Stojan Đorđić ("Agora")

3. "SLIKE I REČENICE"

Saša Radojčić (NB "Stefan Prvovenčani")

4. "ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ"

Milan Orlić ("Mali Nemo")

5. "EROTSKO U ROMANIMA CRNjANSKOG"

Jelena Panić Maraš ("Službeni glasnik")

U prošloj godini je, pored više značajnih pesničkih i proznih ostvarenja, objavljeno i

nekoliko važnih kritičkih i teorijskih knjiga u koje sam imao uvid. Kao retko koji savremeni tumač književnosti, M. Paovica je, pored poezije i proze, podjednaku kritičku i interpretativnu pažnju posvetio i književnoj kritici, čiji je važan rezultat ova knjiga. Pesnik, kritičar i esejista S. Radojčić je dao moguće odgovore na pitanje šta je i od čega je pesma, šta je i kakva je književna kritika, šta su i kako se manifestuju pojedine važne pojave književnog života. S. Đorđić je na dosledan analitički način potvrdio značaj koji književno delo Dragana Jovanovića Danilova već ima u našoj književnoj kritici i čitalačkoj recepciji. M. Orlić je kritički rekonstruisao strukturu srpskog (post)modernističkog romana i evoluciju figure pripovedača u njemu na primerima proze Andrića, Crnjanskog i Pekića, a J. P. Maraš je, izdvajajući pojam erotskog u žanrovski bogatom delu Miloša Crnjanskog, taj pojam u prvom redu videla kao jedan od najznačajnijih uslova za konstituisanje njegove poetike i za vrednosni uzlet njegovog dela.

MARIJA VASIĆ KANAČKI (Vršac)

1. "IZ SREĆNE REPUBLIKE"

Petar Matović (KC Novog Sada)

2. "MAPA"

Gojko Božović (NB "Stefan Prvovenčani")

3. "MAKSIMUM"

Vida Ognjenović ("Arhipelag")

4. "SUNCE OVOG DANA"

Vladimir Pištalo ("Agora")

5. "POSTAJATI DRUGI"

Draško Ređep ("Agora")

Čitajući Matovićeve pesme, otkrivaju se uporišna mesta za promišljanje o čovekoj

ograničenosti u spoljašnjem svetu i isto tako neograničenosti u stvaralačkom. Tajanstvo i magijska moć knjige pesama G. Božovića je u impliciranju nedokučivosti čoveka, života i sveta bez punktiranja pretpostavki u postojanje opšteprihvaćenih istina. Svaka je pesma jedan ključ, jedan odgovor na pitanje iz koga će proizaći novo pitanje. Roman V. Ognjenović daje multiplikovani doživljaj koji ima uporište u oneobičavanju narativne rečenice, u razuđenim pripovedačevim pozicijama, u složenoj romanesknoj strukturi.

Poetsko epistolarni roman V. Pištala čitaoca vodi kroz znane i neznane puteve razumevanja i spoznaje književnog kosmosa Ive Andrića. Svojevrsna biografija tela, duše i jezika velikog pisca. Knjiga D.

PROČITAJTE JOŠ - Iskustva i sazrevanje u blizini smrti

Ređepa jeste triangl u rukama veštog dirigenta koji harmonizuje tri različite stvaralačke i sudbinske partiture. Tri osobena glasa srpske literature i kulture: Crnjanski - Matić - Antić, toliko različiti, ali toliko slični u molskom doživljaju sveta.

ALEKSANDAR DUNĐERIN (Novi Sad)

1. "SKRIVENOSTI"

Nikola Vujčić (KC Novog Sada)

2. "NjEGOŠEVE STOPE"

Dragan Lakićević ("Vukotić medija")

3. "PROŠLOST NIKAD NE PROĐE"

Veselin Marković ("Arhipelag")

4. "LUZITANIJA"

Dejan Atanacković ("Besna kobila")

5. "POVRATAK PRIČI"

Marko Nedić ("Akademska knjiga")

Nikola Vujčić, dosledno, čitav svoj život, uporno i sa žarom nastavlja traganje za

neizrecivim, za tom, uvek nedostajućom, reči, od koje sve zavisi, sve bolje razumevajući reči, njihovu snagu, zagonetku, misteriju, njihova skrivena značenja. D. Lakićević je jedan od retkih književnika koji, svakim svojim delom, iznova potvrđuje značaj i vrednost paradigme srpske književnosti čija je nezaobilazna tačka u koordinatnom sistemu Njegoš, čineći to uverljivo i bez patetike.

V. Marković je umetnik koji zaista vlada znanjem iz istorije i teorije književnosti, te je u stanju da izgradi zanimljivu i ritmički dinamičnu naraciju i kompoziciju, da vešto prepliće različite žanrovske obrasce.

PROČITAJTE JOŠ - Tamni vilajet balkanske istorije

D. Atanacković svedoči da bez priče koja je jača od svega nema dobre umetničke proze, da je život sa umetnošću život u ludilu, da bez kritike društva, uvek i svugde, bez želje za slobodom koja nadjačava strah od smrti, bez pobune, nema ni kulture. M. Nedić je jedan od retkih srpskih kritičara koji razumeju evolutivne tokove srpske proze, usuđuje se da markira ključne stilsko-poetske odlike srpske književnosti 21. veka, a do sada nikada nije pogrešio u određivanju relevantnih pojava u opusu nacionalne literature.

MILOŠ M. ĐORĐEVIĆ (Beograd)

1. "NjEGOŠ. NjEGOŠOLOGIJA. NjEGOŠOLOZI"

Radomir V. Ivanović (CANU)

2. "ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI, REALIZAM"

Milorad Jevrić ("Besjeda")

3. "KA POETICI SRPSKE MODERNE"

Predrag M. Jašović ("Bistrica")

4. "DNEVNIK O DOBRICI ĆOSIĆU"

Stojan Berber (KB "Karlo Bijelicki", "Prometej")

5. "TERAPIJA SVESTI"

Blagoje Savić (KOV)

Monografija R. V. Ivanovića, nastajala dugo i "sa svih strana", kako bi rekao I. Andrić, osvetljava zlatnu godinu srpske književnosti i kulture - 170 godina od pojave "Gorskog vijenca". Reč je o delu prisutnom u srpskoj nacionalnoj svesti jednako snažno koliko i epska narodna poezija, koja predstavlja središnji kulturni obrazac nacionalnog i kulturnog identiteta. Knjiga M. Jevrića je u nauci o književnosti prva istorija srpskog realizma u dva toma na oko 1.200 stranica. To je činjenica prvoga reda za srpsku nauku o književnosti i kulturu.

Imate osećanje stvaralačke radosti kada pročitate naučnu monografiju P. M. Jašovića. Njegov kritički metod, duh i stil otkrivaju činjenice koje poražavajuće pokazuju kako smo malo i površno poznavali poeziju vodećih nacionalnih pesnika: Rakića, Dučića, Disa, Šantića i Pandurovića. Primarni utisak pokazuje da knjiga S. Berbera otkriva dve biografije, odnosno ogledalo autora u ogledalu Dobrice Ćosića. Knjiga o Ćosiću je rasprava i svedočenje o književnosti i Ćosićevom uticaju u srpskoj kulturi, kritici i politici. Suštinski je određena književnošću kao najznačajnijim delom srpske kulture. Retorika naslova zbirke B. Savića, a ona je satkana od fragmentarnih ideja i slika, upućuje čitaoca na dramatično stanje srpskog naroda i duha ne samo na Kosovu i Metohiji. Tom i takvom duhu je potrebna terapija ne samo od straha.