Muk pao na Vukovu pobedu

IZUZETAN jubilej srpskog jezika i književnosti - 170 godina od Vukovog prevoda na narodni jezik "Novog zaveta", objavljivanja "Pesama" Branka Radičevića, Njegoševog "Gorskog vijenca" i studije "Rat za srpski jezik i pravopis" Đure Daničića - ispraćen je mukom. Jedini koji se tim povodom oglasio je akademik Miro Vuksanović, pitajući se koji je razlog tome.

- Svojom reformom Vuk je uradio nešto trajno, što se ne može menjati bez obzira što napadi na njega traju već dva veka. Poslednjih godina pojačani su i napadi na Njegoša. Nije potrebno posebno isticati koliko su besmislene tvrdnje da je Vuk upropastio srpsku tradiciju i naneo veliku štetu nekim oblicima srpskog jezika koji su nastajali pre njegove reforme. Kao što su besmislene i tvrdnje da su Andrić i Njegoš uticali na bratoubilačke i građanske ratove kod nas.

PROČITAJTE JOŠ: Miloš Biković: Vreme da svet čuje našu stranu priče

Vuksanović ističe da se u pojedinim sredinama Njegoš slavi kao crnogorski pisac, na šta on nikada ne bi pristajao, niti je to svojim delom pokazao.

- Branko Radičević je ostao u "Brankovom kolu", dok su Đuru Daničića potpuno zaboravili, iako je njegova zasluga za Vukove poslove, rečnik i gramatiku velika - kaže Vuksanović. - Mi u Njegoševom Odboru Matice srpske pripremamo naučni skup za 13. i 14. novembar povodom 1847. godine, i težište će biti na "Gorskom vijencu". Odabrali smo 16 najboljih knjiga o Njegošu, u kojima se govori i o značaju ove godine za srpsku kulturu i književnost.

Prema mišljenju Milenka Matickog, predsednika Skupštine Vukove zadužbine, nema sumnje da je reč o veoma važnom datumu, o čemu je, podseća, napisao nekoliko studija:

- Čitavog svog života Vuk je imao velike protivnike i bio žestoko osporavan. A kad je on umro 1864, njegov najveći protivnik Jovan Hadžić je pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko", sa namerom da Vukovoj reformi zada smrtni udarac. Prevario se, časopis je izašao u samo šest brojeva i stvari su krenule u sasvim suprotnom pravcu. Zaboravili smo i doprinos Danila Medakovića koji je u svojoj štampariji od 1850. godine objavljivao na narodnom jeziku dela tadašnjih najznačajnijih srpskih pisaca i to su bile velike pobede, ne samo srpskog jezika i književnosti, već i srpske države.

Vuk Karadžić

PROČITAJTE JOŠ: Dušan Kovačević: Dobro je što su nam rovovi sada na astalu

SUVAJDžIĆ: TREBALO SNAŽNIJE OBELEŽITI

SA Vuksanovićevim mišljenjem slaže se i Boško Suvajdžić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik UO Vukove zadužbine, ali napominje:

- Na minulom Vukovom saboru održan je okrugli sto o Vukovim narodnim pripovetkama, a povodom 230 godina od njegovog rođenja. Tom prilikom pomenuta je i velika pobeda njegovih reformatorskih ideja, ali se slažem da je ovaj jubilej svakako trebalo obeležiti znatno snažnije.