Nedeljko Terzić: Putujući murali

STRANAC je očigledno. Postavlja se: čučne, klekne, legne postranke, izdiže se na prste, zumira, fiksira, blicuje. " Hvata detalje". Ide redom da ništa ne propusti, da mu ništa dragoceno ne izmakne, hoće da ima kompletnu sliku o jednom nacionu i njegovoj dnevnoj (nije drevnoj) umetnosti. Putujući performans murala i raznih scena, po sistemu "sad ga vidiš, sad ne vidiš" al` opet ti samo dođe na videlo. Likovna tema belosvetska, a samo naša potpuno originalna.

Imamo mi putujuća pozorišta, biblioteke na točkovima, ulične svirače i pevače (nekad gostuju i Čileanci, Kolumbijci, Urugvajci), pa ulične slikare posebno cug-portretiste, naravno da imamo i bezbroj uličnih prosjaka i sumnjivo rumenih veseljaka pijanica, koje ima i čitav svet pa nam to baš i nije nešto svojstveno, ali je kod nas posebno prepoznatljivo, međutim - niko nema putujuće murale. To je samo naš likovni brend. To je ono pravo. To je to!

Ruku na srce, priča bi trebalo da ima sasvim drugačiji sadržaj. Imamo mi nešto i za hvalu. Prva železnica je u Engleskoj od 1825, u Francuskoj 1827, Austriji i Češkoj 1829, Belgiji i Nemačkoj 1835, Rusiji 1838. godine. U Srbiji je 1854. puštena u teretni, a dve godine kasnije u putnički saobraćaj prva železnička pruga. Tradicija je na našoj strani i njene vrednosti i lepotu trebalo bi sačuvati.

Avaj, ode sve uz vetar. Elem, zabrinuti behu putnici povratnici u magičnoj Budimpešti, koje su tamošnji taksisti opelješili za okolišnu vožnju po gradu sve do Železničke stanice Budapest Keleti, i naplatili im za nekoliko kilometara koliko košta i povratna karta od Beograda do mađarske prestonice; hoće li doći na vreme taj iz Moskve, da li je uopšte išao tamo u Rusiju, nije se valjda opet pokvarila lokomotiva, itd. Kako uđoše u stanicu, prvi među njima pobednički uskliknu: Eno ga naš voz! Hvala bogu da je tu! Jesi siguran? Upitaše ga. Sto posto, poznam ga po slikama, samo su naši nacrtani.

Moramo malo i razmisliti - ako i šaljemo naše železničke likovne kompozicije u inostranstvo, pa onda bar da ne šaljemo jedan te isti voz, možda tamo ljudima dosade već viđeni motivi?!