Naš život je, ipak, najuzbudljiviji

OVOGODIŠNjI Fest, koncipiran sa ambicijom da "Briše granice", kako sugeriše svojim naslovom, počinje 26. februara filmom "Vlažnost" Nikole Ljuce, a završava se premijerom filma Dejana Zečevića "Procep" ("The Rift"). Ovaj naučnofantastični horor prikazuje se 6. marta u nacionalnoj takmičarskoj selekciji, i to je drugi Zečevićev film u karijeri kojim se završava "festival festivala" - 2011. njegovo autorsko ostvarenje "Neprijatelj" spustilo je zavese 39. Festa.

- Očigledno je da je moje filmove teško "spakovati" u neku određenu koncepciju, pa su zgodni za zatvaranje Festa, ali, u svakom slučaju, velika je čast biti tu. Kao i većina filmadžija moje generacije, odrastao sam na ovom festivalu, na njemu sam negde i zavoleo film, i odlučio da on bude moja profesija. Veliko mi je zadovoljstvo što sam na Festu, pogotovu što on dobija takmičarsku formu, to je vrlo značajno. O nagradama ne razmišljam, dovoljno je lepo što sam tu.

"Procep" je srpsko-korejsko-slovenačka koprodukcija, snimljen je na engleskom jeziku, glavni glumci su stranci, zvezda Ken Fori, legenda američke televizije Monti Markam... Kakvo je bilo to iskustvo?

- Vrlo zanimljivo, pogotovu što je ovaj film baratanje jednim materijalom koji nije deo naše filmske ikonografije, i pravljen je iz potpuno drugačije, pre svega, producentske koncepcije. Producenti su Milan Todorović i Marko Jocić, koji su proizveli dva odlična horora - "Zonu mrtvih" i "Mamulu". Oni su planirali da naprave još jedan film u nizu projekata koji prevashodno ima tendenciju da osvaja strano tržište, i onda smo krenuli u pravljenje scenarija na osnovu neke moje početne ideje. Ono što mogu da kažem za "Procep" jeste da je pošten prema sebi i prema svojim namerama, i da su glumci ostvarili sjajne likove. Tu su odlična slovenačka glumica Katarina Čas, Dragan Mićanović, mali Denis Murić koji fantastično igra bez reči, Miroljub Lešo, legenda partizanskih filmova, balerina i koreograf Sonja Vukićević, koja igra jednu vrlo zanimljivu pojavu...

Priča počinje kada agent CIA, koji je "spavač" u Beogradu, dobija zadatak da nađe američki špijunski satelit koji se srušio ovde... Šta je uzbudljivije - život koji živimo ili onaj koji gledamo na ekranu?

- Naravno da je strašniji onaj koji živimo, jer je realnost koja nas se tiče na direktan način uvek intenzivnija. Inače, "spavači" su agenti koji borave u raznim zemljama, i skriveni su do momenta aktivacije. Pretpostavljam da CIA i te ozbiljne organizacije svuda imaju svoje ljude, pa i ovde. Da li su to nekakvi Amerikanci koji su se infiltrirali ili su to neki naši ljudi, nemam pojma. Svi rade za njih, a i ne znaju da rade za njih, ali se mi u filmu ne bavimo previše tom strukturom stvari. Priča vrlo brzo prelazi u sferu fantastike i horora, postoji nekoliko scena koje se dešavaju na Mesecu, i to je jedna ikonografija kojom teško da možete da imate priliku da se pozabavite u domaćem filmu. Naravno, kao reditelj morao sam da brinem o koncepciji i o tome čemu je film namenjen, tako da nisam imao, a nisam ni želeo da imam apsolutnu slobodu izražavanja sopstvenih ideja u potpunosti. Trudio sam se da ispunim zahteve i da pokušam da u okviru te produkcije napravim nešto što ima i svoju specifičnost.

U čemu je ta posebnost "Procepa"?

- Ona će prvenstveno biti prepoznatljiva gledaocima koji prate ovaj žanr. Postoje neki elementi filma koji nisu uobičajeni u smislu tretiranja zla, prisutne su čak i neke moje opsesije u smislu da određene pojave menjaju ljude, i da nekakve stvari mogu da se vide na različite načine. To nije vidljivo u onoj meri kao u autorskom filmu "Neprijatelj", ali se nazire i nešto od toga. Horor filmovi uvek imaju nekakvo, uslovno rečeno, zlo, nekakvo čudovište, a ovde je to drugačije. Problem sa njima je u tome što mogu da te zainteresuju da ih pogledaš, i da ih momentalno zaboraviš kad se završe. U "Procepu" možda ima nekih elemenata o kojima možeš malo i da razmišljaš, i da vidiš još nešto osim te fascinacije kadrovima, atmosferom, strahom...

Koliko su filmski autori danas uopšte slobodni da se bave nekom temom na način na koji žele - s jedne strane je nedovoljno novca sa konkursa FCS, a s druge strane su koproducenti koji imaju različite interese?

Snimanje "Izgrednika" završili ste nedavno, premijera se očekuje krajem godine, a zanimljivo je da je to crno-beli film. Zbog čega?

- Scenario je napisao Đorđe Milosavljević, producent je kuća "Biberče", a priča govori o troje studenata socilogije koji u svom magistarskom radu kreću u sociološki eksperiment - bave se teorijom koja pokušava da dokaže da prostorna destrukcija može da dovede do socijalne destrukcije... To je pogled na našu realnost, ali kroz drugačiju perspektivu - uslovno da kažem, pomalo naučnu, pomalu pomerenu. Kroz celu tu priču postoji izvesna priča o matematici, geometriji, pročišćenosti prostora, pa mi se činilo zgodnim da ta crno-bela fotografija malo ogoli stvari i napravi fokus na ono što je najbitnije.

Kako privatno doživljavate tu našu perspektivu, gde je ona?

- Ne verujem u objektivnu perspektivu, ne verujem ni u objektivnu istinu, objektivni zaključak, jer verujem da svako ima svoj način gledanja na realnost. Po meni, kreiranje nekog svog paralelnog sveta predstavlja pravi spas da čovek ostane normalan u kakvim god vremenima, i da pokuša da bude uspešan i srećan. Tako bar ja funkcionišem, tako nekako i živim. Mene kao konzumenta kulture ne zanima previše ona vrsta umetnosti koja reciklira postojeću realnost i pokušava da nametne nekakvu objektivnu istinu. Mnogo više me inspiriše i pomera subjektivno posmatranje stvari - kada vidim da neko, ono što ja vidim svaki dan, vidi na svoj način.

PROSTITUCIJA DRUŠTVA

Kao neko ko je dosta anagažovan na televiziji, šta mislite o ponudi privatnih TV stanica?

Imamo, nažalost, poplavu programa koji na razne načine afirmišu prostituciju. Čovek ima utisak da ovde uspevaju samo makroi i oni koji se prostituišu, i zaista ne znam kako će mlade generacije da formiraju sistem vrednosti. Danas izgleda kao da je čitavo naše društvo jedna velika prostitucija - i moralna, i politička, i profesionalna, i bukvalna.