POSLE skoro četrdeset godina, Ministarstvo kulture finansiraće nabavku opreme za laboratoriju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Iz iste kase planirana je i izgradnja nove zgrade Odeljenja za konzervaciju i restauraciju, na mestu barake u kojoj su do sada obavljani ovi poslovi. Ukoliko sve bude teklo po planu nova zgrada će biti završena u naredne dve godine.

- Imamo najbolje stručnjake za konzervaciju u regionu - kaže za „Novosti“ Mirjana Andrić, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. - Nažalost, oni rade u zagušljivoj baraci i sa zastarelom opremom. U naredne četiri godine planirano je potpuno osavremenjavanje laboratorije. Tada ćemo moći da radimo analize i konzervaciju materijala ne samo iz zemalja bivše Jugoslavije, već i za Grke i Bugare.

Inače, za program Zavoda ove godine Ministarstvo kulture izdvojilo je 125.650.000 dinara. Radiće se i u užoj Srbiji, ali i na Kosovu.

- Najavljeno je da će ova godina biti finansijski teška za sve, ali mi nećemo stati zahvaljujući tome što je Ministarstvo kulture prepoznalo značaj očuvanja našeg kulturnog nasleđa. Nećemo počinjati ništa novo, a da prethodno nismo završili. Prvo ćemo završiti zaštitu onih spomenika na kojima su radovi u završnoj fazi.

Posle dužeg vremena biće nastavljeni radovi u manastiru Banjska i Crkvi svetog Jovana u Velikoj Hoči.

- Banjska je u lošem stanju. Ogradni zid je potpuno ruiniran. Pokušaćemo da zaštitimo fragmente kamene plastike i da napravimo lapidarijum. Sada su fragmenti gotovo svuda razbacani - kaže Mirjana Andrić.

SEĆANjE I OČUVANjE Kao značajan poduhvat, direktorka Zavoda izdvaja i to što će izložba „Sećanje i očuvanje - Crkva Vavedenja Bogorodice u Lipljanu“ biti prvo predstavljena na Kosovu i Metohiji, a tek potom u Narodnom muzeju u Beogradu.

- Deo smo tokom protekle godine sanirali, ali u Banjskoj mora još mnogo da se radi.

Zavod će nastaviti konzervaciju zidnog slikarstva u Dečanima i Gračanici, a rade i projekat za restauraciju kamenog mobilijara i kamene plastike u Bogorodici Ljeviškoj. U Zavodu se rade i ikone iz Pećke patrijaršije, koje će posle restauracije biti vraćene na Kosovo.

- Crkva je obezbedila sredstva za sanaciju krova u Pećkoj patrijaršiji. I to je završeno. Fasadu koja na pojedinim delovima otpada zasada nećemo dirati. Ne šteti živopisu koji je najdragoceniji u Pećkoj patrijaršiji. Sve što se događa sa fasadom posledica je toga što je rađena u nevreme. Novac za radove stigao je kasno, tek u novembru, a malter ne sme da se radi kada su temperature ispod nule. Ovo su samo posledice onoga što nije trebalo da se desi.

Posle dužeg vremena, rade se projekti za Petrovu crkvu, najstariju na prostoru Srbije. Upravo je završen projekat uređenja enterijera i eksterijera, a u toku je izrada projekta za kozervatorsko-restauratorske radove kamenog mobilijara i plastike.

- Kad završimo projekat tražićemo investitore - kaže naša sagovornica.

Projekat za novu fasadu Žiče je završen, a da pomognu u njegovoj realizaciji najviše su zainteresovani u Ministarstvu za građevinu.

- Budući da se fasada radi starom metodom, potrebno je da sačekamo godinu dana za gašenje kreča. Ne smemo da ponavljamo ranije greške.

OBELEŽAVANjE POČETKA VELIKOG RATA

Obnovom ikonostasa, tronova i pevnica u crkvi u Idvoru, gde je rođen Mihailo Pupin, Zavod će se pridružiti obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata.

- Pupin je mnogo pomogao da Srbija bude vidljiva tokom Prvog svetskog rata i zato smo se odlučili na ovaj potez.

Planirana je i obnova srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu i obeležja na Kajmakčalanu, gde se odigrala čuvena bitka između srpske vojske i sa druge strane bugarske i austrougarske.

- Približava se i dvestogodišnjica Drugog srpskog ustanka, pa smo ubrzali radove na obnovi kuće Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući i crkve brvnare u Takovu.