Ornela Muti: Kusta je lep, volela bih da snimam sa njim

DRAGO mi je što me ljudi u Srbiji vole i prepoznaju. Prvi put sam u Beogradu i mnogo sam srećna. I ranije je bilo poziva, sticajem okolnosti nisu se realizovali. Verujem da je bilo suđeno da se naš prvi susret desi baš sada, posle toliko godina - kazala je ekskluzivno za „Novosti“ italijanska glumica Ornela Muti. Da je lepa i fatalna i u 58. godini, Ornela je dokazala kada je u uttorak veče prošetala crvenim tepihom, kao specijalna gošća na koncertu „Gala Verdijana“, kojim je svečano otvorena nova sezona u „Madlenijanumu“.

Ova glumica i danas snima i rado je viđen gost na svim važnim događajima u Italiji. Ipak, za ljubitelje filma Ornela Muti je „zamrznuta“ u kadrovima čuvenih ostvarenja nastalih pre tri ili četiri decenije. Od stotinak uloga na filmu i televiziji, obožavaoci pamte njenu debitantsku rolu u „Najlepšoj ženi na svetu“, posle koje su usledili filmovi „Letnja afera“, „Prva ljubav“, „Niko nije savršen“, „Poslednja žena“...

* Da li vam laska ili vas možda rastužuje što vas publika pamti po nekim starim ulogama?

- Nažalost, danas su takva pravila marketinga. Ako se filmovi ne kupuju i ne razmenjuju, publika nije u mogućnosti da isprati vaš rad. Žao mi je zbog toga.

* Koliko poznajete rad srpskih filmskih autora, starije ili mlađe generacije?

- Poznajem Emira Kustiricu. On je vrhunski autor, a upoznala sam ga i lično kada smo zajedno dodeljivali nagradu u Kanu. Osim što je reč o velikom umetniku, on je i lep čovek. Bilo bi mi zadovoljstvo i čast da igram u njegovom filmu.

* Za razliku od nekih vaših zemljakinja, niste ostali u Holivudu. Da li je razlog bila vaša nedovoljna želja ili nešto drugo?

- Postoji mnogo razloga. U to vreme sam radila u Italiji, živela u Americi, moja deca su bila mala... Možda je i najvažnije što sam u duši prava Italijanka, Evropljanka. Amerikanci su drugačiji od nas, pomalo „grubi“, a to mi se nije dopalo. Možda je san svakog glumca da postigne svetsku slavu, ali meni je bilo važnije da ostanem verna sebi, a to je bilo moguće samo ako ostanem u svojoj zemlji.

* Slažete li se sa mišljenjem da je vreme velikih filmskih diva i glamura prošlo, da su ih „proterali“ paparaci i instant zvezde?

- Ne slažem se, u Italiji je uvek bilo tako. Pa, mi smo izmislili paparace i tračeve! Za mene to nije ništa novo. U tom svetu sam od svoje 14. godine i mislim da se ništa nije promenilo.

* Da li ste zadovoljni izborima koje ste pravili u karijeri?

- Sve karijere su promenljive, pune uspona i padova. Možda su samo Džejms Din i Merilin Monro, koji su nažalost mladi umrli, uspeli da idu stalno ka vrhu. Važno je da shvatite da je u poslu kao i u životu - ništa ne ide pravolinijski. Imate dobre i loše dane, to je svakodnevica. Ne predajte se!

- Nisam ja ta koja je izabrala glumu, ovaj poziv je mene „našao“, slučajno. Ali, besmisleno je razmišljati o tome „šta bi bilo kad bi bilo“, jer u životu nemate drugu priliku. Vreme svakako ne mogu da vratim, trudim se da usmerim energiju da budem što bolja, da se usavršavam i razvijam kao ličnost. Život je stalno putovanje i ako smo ovde gde jesmo sigurno postoji razlog za to. Jedino na taj način razmišljam o prošlosti.

* Koji je vaš recept za „večnu mladost“?

- Verujem u pozitivnu energiju i misli. Čovek bi trebalo da pronađe filozofiju, odnosno, nešto u šta će da veruje. Da se zagleda u sebe. Svakome se desi da se iznervira, da ustane na levu nogu. Morate naći motivaciju u sebi, fokusirati se na prave stvari, na ljubav i porodicu. Treba pobediti komplekse, sve ono što nas sputava. U životu je važno da pronađete ljubav, saosećanje, bliskost. Samo tako ćete ostati večno mladi, a tu nijedna krema ne može da pomogne.