Salvador Dali: Ekscentrik visokog stila

SNOVI, bunilo, ludilo, neobična percepcija, talenat, egocentričnost, ali i nesporna inteligencija - samo su deo opisa jednog od najvećih umetnika 20. veka Salvadora Dalija. Njegova harizma, koja je poklonike umetnosti opčinjavala i za slikareva života, enigma je i za današnja pokolenja. Da li je Dali bio više genije, a manje ludak ili obrnuto?

- Razlika između i mene i ludaka je to što ja nisam lud - u svom stilu odgovarao je slavni Španac.

Ovaj „genije u svetu ludaka“ bio je inspirativan mnogim piscima i filmskim rediteljima, koji su delove njegove biografije koristili za svoja dela. Najnovija vest iz Holivuda je da se snima visokubudžetni film o slavnom španskom slikaru. Producent je Brajan Gejzer, višestruko nagrađivan za epska dela, poput filmova „Džej Edgar“, „Dorsi“, „Nikson“... a dobio je i Oskara za „Blistavi um“. Još se ne zna ko će na velikom platnu oživeti ekscentričnog slikara, niti ko je režiser, ali prvi put ekipa može da računa na podršku Fondacije „Gala-Dali“. Scenaristkinji Pejdž Kameron biće dozvoljen uvid u sva dokumenta, prepiske, pisma i arhive kojima raspolažu naslednici slikareve zaostavštine.

Imajući u vidu njegov osoben životni stil i reputaciju čudaka, ne iznenađuje što je svetu potrebno više od jednog filma da opiše Salvadora Dalija. I pre Gejzerovog najavljenog projekta španski umetnik nekoliko puta bio je ovekovečen na filmskoj traci. Nekad je bio glavni junak, nekad samo epizodni lik.

U filmu „Little Ashes“ (2008) Dalija je glumio Robert Patinson, tinejdžerska zvezda „Sumrak sage“ i Holivuda, a prošle godine publika je pohvalila Edrijana Brodija kao epizodnog Dalija u „Ponoći u Parizu“. Pre tri zime najavljeno je da će „ekscentrika visokog stila“ u holivudskoj adaptaciji igrati Antonio Banderas, ali taj film nikada nije snimljen. U fazi pretprodukcije je i biografska priča sa Alanom Kumingom kao Dalijem i Džudi Dejvis u ulozi njegove verne Gale.

Druženja sa slavnim savremenicima, poput Federika Garsija Lorke, Pabla Pikasa, Sigmunda Frojda, Luisa Bunjuela, „kriva su“ što se Dalijev lik pojavljuje kao epizodni u filmovima i TV serijama koje se bave životom ovih ličnosti. Novi film u produkciji Brajana Gejzera najavljuje se, međutim, kao „prva prava biografija Salvadora Dalija“.

Otkuda toliko interesovanje za lik i delo ekscentrika iz Figeresa?

Duge kose i izvijenih brkova, ogrnut kaputom, u čarapama i kratkim „jahaćim“ pantalonama - ova slika „otkačenog“ Dalija poznata je širom sveta. „Znao je da proda sebe još bolje nego svoje slike. Bio je kulturna ikona svog vremena“, reči su Dalijevog biografa Havijera Peresa Anduhara. „Bio je veliki slikar, ali ne i genije. Na kraju se pretvorio u šoumena, opsednutog svojim likom i delom“, zapisao je Lorkin biograf Jan Gibson, prkoseći samom Daliju koji je sa 16 godina već imao izgrađen svoj nadaleko čuveni stav - „Ja, genije!“

- Biću genije i ceo svet će mi se diviti. Možda ću biti potcenjen i loše shvaćen, ali biću veličanstveni genije, u to sam siguran - zapisao je slikar u svom tinejdžerskom dnevniku.

Devet meseci pre Dalijevog rođenja umro je njegov stariji brat, po kome je i dobio ime. Ova smrt provlačila se kroz ceo slikarev život, a neretko je govorio kako oseća njegov duh. Oporavljajući se od gubitka starijeg sina, roditelji su mlađem Salvadoru opraštali nestašluke, udovoljavajući njegovim kapricima i hraneći mu ambicije.

- Kad sam imao šest godina, hteo sam da budem kuvar, u sedmoj sam želeo da budem Napoleon. Od tada, moje ambicije su samo rasle - reči su kojima je Dali počeo svoju autobiografiju. Zbog svoje teške ćudi, izražene individualnosti i buntovničke prirode bio je izbačen iz gotovo svake škole u koju je krenuo. Tokom školovanja u Madridu, Dali je eksperimentisao sa kubizmom i dadaizmom, tu je upoznao Lorku i Bunjuela, koji će postati njegovi bliski prijatelji.

- Pikaso i ja smo umetnost - prokomentarisao je Dali kada je u Parizu upoznao svog poznatijeg zemljaka.

Dva buduća poznanstva odredila su njegov život. Prvi je bio susret sa Andreom Bretonom, a drugi sa Galom, ruskom emigrantkinjom, starijom 10 godina od njega, koja će postati Dalijeva muza, verna pratilja i supruga. Gala, koju je preoteo od njenog zakonitog supruga, poznatog pesnika Pola Elijara, bila je muza mnogim nadrealističkim umetnicima.

- Uglavnom sa tvojom krvlju, Gala, slikam svoje slike - pisao je Dali ovekovečivši Galu mnogo puta na platnu.

Njegovo najpoznatije delo „Istrajnost sećanja“, naslikano 1931, imalo je obrise svih budućih. „Istopljeni“ ručni časovnici na ovoj slici utapaju se u izdužene, iskrivljene, izmenjene „junake“ narednih dela. Elementi nadrealizma biće prisutni u gotovo svemu što je naslikao. A kada su ga „kolege“ formalno izbacile iz tog pokreta, Dali im je odgovorio u svom stilu: „Nadrealizam - to sam ja!“

Služeći se različitim ekscentričnostima, Salvador Dali je, nema sumnje, najpre hteo da privuče pažnju na sebe, ali su vremenom te osobine postale neodvojivi deo njegovog karaktera. Bio ludak ili genije, u ogledalu istorije on je samo jedno - najoriginalniji umetnik 20. veka.