Crkve kao simfonije

RADNI sto beogradskog arhitekte, umetnika i naučnika Predraga - Peđe Ristića u njegovom stanu na Vračaru, kao da je izašao iz sobe kakvog renesansnog, univerzalnog majstora. Hrpe crteža, lenjira, olovaka i knjiga pritiskaju ploču stola. I on sam, razbarušen, vedar i u snazi, iako mu je osamdeseta, stalno u poslu - uklapa se u tu sliku.

Stara je škola, ali barata kompjuterom. Na ekranu - projekat kapije za crkvu u Valjevu koju u savremenoj tehnologiji oživljava uz asistenciju sina Save.

Peđa Isus, kako ga zovu još iz mladosti, upravo je dobio veliko i ugledno priznanje “Stefan Prvovenčani”, koje dodeljuju “Raške duhovne svečanosti”. Ta nagrada stiče se za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi i nauci. Iza Ristića stoji stotinu projektovanih crkava, a među najlepše spadaju: crkva na Crkvini u Trebinju po testamentu Jovana Dučića, Saborni hram u Podgorici, crkva u Apatinu, na Ravnoj gori, Ostrogu, u Gackom, Ubu, Birmingenu, Hanoveru, Sidneju...

- Najveću pohvalu za moj rad dobio sam za crkvu u Trebinju: prvo od direktora hrvatskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je rekao: “Ovo je zidano pre petsto godina!” A kaluđerice koje su svakodnevno u Gračanici rekle su mi: “Pa ovo je ista crkva!” A ona nije ista, samo je u istom duhu, ista je akustika, atmosfera - kaže za “Novosti” Ristić.

U arhitekturi se zalaže za spoj umetnosti, građevinarstva i muzike. Većina njegovih radova nastala je po njegovoj sopstvenoj matematičkoj teoriji akustike, u duhu organske arhitekture, po meri čoveka. Na toj svojoj teoriji akustike, osnovanoj na matematičkoj teoriji skupova je i diplomirao 1956. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je, inače, na Univerzitetu u Gracu sa tezom “Rekonstrukcije preistorijske arhitekture Lepenskog vira”.

- Zidam sve sa velikim žarom i to prelazi na ostale. Praviti jednu Sabornu crkvu to je kao u muzici komponovati simfoniju - kaže nam Ristić.

Taj stvaralački i životni žar, čini se da je i oprljio mnoge. Kao dosledni opozicionar i individualac godinama nailazi na ocene kolega da nije uopšte arhitekta, da ništa novo ne radi, samo plagira što je bilo i da nikakav doprinos nije dao ni srpstvu ni čovečanstvu.

- Na mnogim mestima su me izgurali i to tamo gde sam pokrenuo stvar. Tako da sada radim “otpatke” - pravim dve crkvene kapije u Valjevu i na Paliću, umesto dve Saborne crkve. Inače, i ova nagrada u Raškoj uverila me je da sam odavno provincijski arhitekta, jer imam samo dva gradilišta u Beogradu i sa oba su me oterali, u Krnjači i u Pinosavi - priča nam u svom stilu Ristić.

U poslednjim ratovima, ali i skrnavljenjem početne ideje prilikom izgradnje, uništeno je mnogo Ristićevih crkava. Najveća koja je porušena, podseća nas, bila je u Slavonskom Brodu i bila je izvanredno akustična.

- Izuzetnu akustiku ima i crkva vaznesenja Gospodnjeg na Ubu - kaže Ristić, dodajući da ona ima elemente najvećeg dela koje je srpski čovek napravio - crkve Sveti arhangeli, zadužbine cara Dušana.

- Mi ne znamo šta gubimo na Kosovu dokle god ne obnovimo Svete arhangele - tvrdi Peđa Isus.