ANANAS NA PEHARU: Ono što se nikada neće promeniti je publika u Londonu

Nedeljko Iljukić

13. 07. 2021. u 09:53

Moraćemo izgleda da se navikavamo na talas hazardera s manjkom vaspitanja i poštovanja

АНАНАС НА ПЕХАРУ: Оно што се никада неће променити је публика у Лондону

Novosti

VEĆ 134 godine pobednik muškog singla na Vimbldonu dobija pozlaćeni pehar na čijem vrhu je - figura malog ananasa. Kažu da je ananas u to vreme bio jedna od odlika aristokratskog života, takoreći privilegija odabranih. Novak Đoković je šesti put kući poneo repliku tog trofeja, pošto Englezi ne daju da original napušta "Ol Ingland klub".

Publika je i ove godine mlakim aplauzom dočekala i ispratila najboljeg igrača u istoriji muškog tenisa i sa centralnog terena, čak kada je on onako, u svom stilu, pokazao Italijanu Mateu Beretiniju da će morati još da uči i - čeka.

Mi, nešto stariji, naviknuti na eru teniske elegancije u kojoj dominira jedno beogradsko dete, moraćemo izgleda da se navikavamo na talas hazardera s manjkom vaspitanja i poštovanja koji, baš kao i Beretini, igraju tenis sa osnovne linije nalik šenlučenju. U stilu: ako prvi servis uđe, ušao je. Ako ne uđe, rešetam i drugi u istom stilu. To je tenis koji dolazi! Ono što se nikada neće promeniti je publika u Londonu. Teniski puritanci su bili i ostaće isti: licemerni, do bezobrazluka naklonjeni autsajderu na bilo kom meču, bez osećaja za nečiji broj titula i količinu prolivenog znoja. Otuda možda i opravdanje za neku masnu psovku koja zna da izađe iz Novakovih usta. Dežurni dušebrižnici i cinkaroši iz našeg dvorišta tek ovo ne razumeju.

Reče Novak u nedelju po podne, dok je šesti put uzimao u svoje zlatne ruke 134 godine star pehar kojeg krasi ananas na vrhu: "Još kao sedmogodišnji dečak sam u Beogradu pravio od predmeta u svojoj sobi repliku ovog trofeja i maštao da ću ga jednog dana osvojiti." Reče dečak koji je retko jeo ananas dok je pod bombama vežbao sport u kojem je najbolji na svetu!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

ODELJENJE ZA LAŽI: Opsežna dokumentacija o višedecenijskom britanskom sistematskom dezinformisanju malo koga je iznenadila