FELJTON - OFICIRSKA KAIRSKA AFERA: Intrige su preovladavale u starešinskom koru u izbeglištvu

Nikola Stanković

01. 06. 2022. u 18:00

POSLE vlade Dušana Simovića đeneral Borivoje Mirković određen je za Prvog ađutanta NJ. V. Kralja Petra II. Iz overenog prepisa šifrovane depeše (Strogo Pov. Dj.Br. 29) odaslate iz Londona 16. I 1941. saznajemo: „Pošto će biti potrebno da dođete na dužnost Prvog ađutanta NJ. V. Kralja predajte dužnost komandanta vazduhoplovstva novom određenom Načelniku vazduhoplovnog odeljenja majoru Stanojloviću. Izvestite o izvršenju.“

ФЕЉТОН - ОФИЦИРСКА КАИРСКА АФЕРА: Интриге су преовладавале у старешинском кору у избеглиштву

Foto Arhiva

Đeneral Mirković oglušio se o ovaj poziv i tek nakon toga, 27. januara 1942. razrešen je ove dužnosti. Đeneral Bogoljub S. Ilić odbio je da izvrši primopredaju dužnosti načelnika štaba Vrhovne komande potpukovniku Miodragu Loziću, pod raznim izgovorima. Otvoreno polemišući s predsednikom ministarskog saveta, težeći da promeni njegovu odluku. Stavku po stavku, đeneral Ilić je u pismu od 19. januara kritikovao svaku prekomandu, smenjenog i naimenovanog oficira pojedinačno.

Suština je bila da je novi raspored uvreda za vojsku, na čelu koje moraju stajati najiskusnije i najstarije starešine, da njen broj ne može biti merilo za postavljanje lica srazmerno nižeg čina na odgovorne funkcije, kao i da su dotadašnje starešine svojim poznanstvima potpuno uvrežene s britanskim vojnim organima, te da bi u slučaju njihovog uklanjanja bio obustavljen koristan rad za vojsku, koji niko sem njih ne bi mogao otpravljati. Doza intrige svakako nije izostala ni u ovom pismu.

ĐENERAL Ilić označio je potpukovnika Lozića kao čoveka koji je prisvojio državni novac prenet iz Nikšića, kao oficira koji ni po činu ni po spremi ne odgovara položaju načelnika štaba Vrhovne komande i među svojim drugovima ne uživa dobar ugled.

Indirektno spočitavajući profesoru Jovanoviću, kao civilu, pravo da se bavi vojnim poslovima i aludirajući na uticaj mlađih oficira na njega, đeneral Ilić u pismu primećuje: „Pretsednik Kraljevske vlade nije se do sada bavio vojnim pitanjima i ne poznaje dobro ni sve oficire ni odnose u vojsci. Prema tome Pretsedniku vlade neko je sugerirao naređeni raspored. Gospoda oficiri koji su sada u vojnom kabinetu pretsednika vlade nekoliko godina već su van zemlje i izgubili su u izvesnoj meri tesan kontakt sa vojskom, ali oni i pored toga, verujem, ne bi predložili ovakav raspored. Jedini koji bi nešto mogao o tome reći bio bi major g. Živan Knežević.“

NASTAVLJAJUĆI u istom tonu, uveravao je profesora Jovanovića da su jugoslovenski poslanik u Kairu, Miloje Smiljanić i mlađi oficiri u interesnoj sprezi i da je poslanstvo glavno leglo svih intriga. Pored izraza prijateljstva i naklonosti prema novom predsedniku vlade lično, u zaključku đeneral Ilić je naglasio da će u slučaju da preduzete mere ostanu na snazi, komandu predati odmah i tako sa sebe skinuti svaku odgovornost za dalju reakciju u vojsci.

Međutim, već 25. januara usledilo je novo obraćanje đenerala Ilića predsedniku vlade. Staru argumentaciju upotpunila je i insinuacija da se mladi kadrovi neće zadovoljiti samo proterivanjem starijih vojnih lica, već i svih starijih članova emigrantske strukture, te da ubrzo sledi i njegov pad. Sam profesor Jovanović prirodu polemike sa đeneralom Ilićem okarakterisao je rečima: „Ilić koji je imao te ukaze da izvrši, odugovlačio je stvar čitav mesec dana; čak se izgovarao na to da naredbe koje dobija pod mojim potpisom ne dolaze doista od mene. Zbog tog očiglednog sabotiranja on je stavljen u penziju.

TADA se dešava ovo: Ilić se tobože rešava da preda dužnost Loziću; ali pre nego što je to stigao da učini, javlja se odjedanput Mirković koji, sasvim samovlasno, preuzima komandu nad našim trupama, tako reći, Loziću ispred nosa.“ Ubrzo se Slobodanu Jovanoviću obratio pismom i đeneral Borivoje Mirković, težeći da preinači donesene odluke i pokoleba starog profesora, gorko lamentirajući nad svojom sudbinom:

„Ne kukam nad svojim grobom. Moj život ne pripada meni. On pripada jedino našem mladom Kralju i našem nesretnom narodu! Ja ne tražim ni poštovanje. Tražim samo pravedan postupak, jer moja je cela ličnost bila angažovana samo u borbi za pravdu i za pravi narodni moral.“ Đeneral je kao svoje grehove isticao samo to što je navodno nezakonito izdejstvovao da se majoru Živanu Kneževiću prizna đeneralštabna struka i što je njegovog brata Radoja Kneževića, pod uticajem Dušana Simovića, postavio za ministra Dvora. Mirković očito nije imao moralne dileme pri kršenju određenih propisa, ako je to bilo u njegovom interesu.

OVI navodi samo manifestuju predstavu đenerala Mirkovića o opsegu njegovih revolucionarnih ovlašćenja. Optužujući otvoreno majora Kneževića da je u Nikšiću poslao tri oficira iz gardijskog bataljona da ga ubiju, molio je profesora Jovanovića da spase državu od braće Knežević i njihovih tzv. gnusnih, bezgraničnih, familijarnih i bolesnih ambicija, ističući da će u prvom redu đeneral Dragoljub Mihailović slušati njega i pukovnika Žarka Popovića kao svoje prijatelje. Optužbe za pokušaj ubistva javile su se tek po spornoj reorganizaciji u vojsci. Moramo se zapitati kako to da one nisu bile aktuelne od trenutka napuštanja zemlje i zašto po tom pitanju nije sprovedena istraga? Što se tiče kontakta sa đeneralom Mihailovićem, i u tom segmentu pobunjenici su želeli da istaknu svoju nezamenjivost.

Šef vojnog kabineta vlade, major Živan Knežević u svom referatu od 23. II 1942. godine izneo je brojno stanje oružane sile u izbeglištvu, razvrstane po odsecima i rodovima. Rod vojske sadržao je gardijski bataljon u logoru Agami, nadomak Aleksandrije. Činilo ga je ukupno 505 ljudi (47 oficira, 44 podoficira, 84 kaplara, 25 muzikanata i 305 redova). Zajedno sa pripadnicima koji u tom trenutku nisu bili prisutni na prostoru Bliskog i Srednjeg istoka, vojska je dostizala broj 581. Mornaricu je činila podmornica „Nebojša“ sa torpiljerkama „Durmitor“ i „Kajmakčalan“ uz radio-telegrafski kurs u logoru Agami. Snaga mornarice iznosila je ukupno 105 pripadnika (24 oficira, 70 podoficira, 2 činovnika, 9 mornara). Brojno stanje avijacije iznosilo je ukupno 291 (128 oficira, 103 podoficira, 63 redova). Sveukupno vojska van Otadžbine je imala 1.072 pripadnika.

SUTRA: BRITANCI PREUZIMAJU KONTROLU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KIŠA JE PADALA NA KRSTOVDAN: Šta to znači po narodnim verovanjima