FELJTON - KAKO SE POVIJALO "MLADO ŽITO": Studenti su 1968. ušli u predvorje političkog života

Mirko Stamenković

18. 11. 2021. u 18:00

TEKST "Mlado žito i kukolj", po mom mišljenju, i jeste izazvao ljutnju studenata, a još više profesora i asistenata koji su stali na čelo studentske pobune.

ФЕЉТОН - КАКО СЕ ПОВИЈАЛО МЛАДО ЖИТО: Студенти су 1968. ушли у предворје политичког живота

Novi Beograd, 3. jun 1968. godine, Foto arhiva "Novosti"

Šta je pisalo u "Borbinom" komentaru?

Na primer ovo: "Nalik na feudalnu državu, univerzitet je sve dosad ostajao po strani od opštih samoupravnih tokova u našoj zemlji. I to, pre svega, krivicom samog univerziteta... Ispalo je da je u ovom našem samoupravnom društvu još dopušteno da određeni sloj građana digne galamu i izvrši javni pritisak u očekivanju da im 'nadležni' odmah polete u susret... da na svoju ruku raspolaže dohotkom radnih ljudi i da ga deli pod atmosferom uličnih pritisaka."

Ili: "Suštinsko pitanje se ne može izbeći: hoće li se sve rešavati na liniji daljeg unapređenja samoupravnog sistema i demokratizovanja društva ili, možda, na liniji oživljavanja prošlosti, bilo malograđanske - liberalne (kao što je traženo nekim pseudofilozofskim, đilasovskim i sličnim parolama), bilo birokratsko-etatističkim metodama..."

EPILOG svega je, ipak, u onom što je na kraju nedelje rekao Broz. Četiri godine kasnije, 1972, Broz je političkom aktivu Srbije izrekao daleko oštrije ocene:

"Godinama ja govorim da na beogradskom, kao i na zagrebačkom i nekim drugim univerzitetima, ima profesora koji uzgajaju našu omladinu, koja će, ako se to bude produžilo, sutra biti apsolutno tuđa našem socijalističkom sistemu i razvitku. I govorio sam da takve profesore moramo pozvati na odgovornost i onemogućiti im da predaju na univerzitetima, do danas ništa nisam postigao."

Dakle, četiri godine kasnije Broz se vratio na studentske događaje. Smetalo mu je i pisanje stranih medija, po kojima, kako se izrazio, "Nikezić vodi progresivnu struju, a ja sam konzervativac, maltene staljinista".

Vreme je pokazalo da je "naša sloboda" na protestima protiv Broza bio lažni trijumf oslobađanja medija.

A EVO kako je glasio moj komentar u "Večernjim novostima", objavljen 8. juna 1968:

"Emotivno procenjujući ono što se poslednjih dana događalo u Beogradu i na drugim univerzitetima u zemlji, zasenjeni nizom neuobičajenih okolnosti, mnogi misle da su beogradski studenti, uz gibanja i podrške svojih kolega iz ostalih gradova, bili centar oko koga se trenutno okreće naše celokupno političko življenje. U stvari jedna mlada generacija našla se u predvorju.

Demonstracije su bile i prošle. Ostali su zborovi (možda sa previše usijanom atmosferom da bi se realno vršile idejne konfrontacije), spoljna obeležja bunta iščezla su sa gradskih ulica. Nisu, razume se milicioneri sa šlemovima, koji su stajali ispred fakultetskih zgrada, potisnuli studente iz društvenog zbivanja; sami studenti su postavili i barijeru i mostove između sebe i ostalih članova društva.

Međutim, to je od malog značaja s obzirom na to da studentski zahtevi i njihove ideje neometano struje između fakultetskih amfiteatara i ostalog dela društva. I dobro je što je tako. Bez toga bio bi onemogućen svaki dijalog: želeći da utiču na društvo i da ga menjaju, istovremeno se izolujući od njega, studenti bi se našli u apsurdnom položaju.

Iako će tek kasnije analize dati pravu ocenu onoga što se poslednjih dana zbivalo, ne treba izbegavati da se već sada kaže da su studenti učinili značajan potez, koji, samo pod određenim uslovima, dobija svoj pravi progresivni karakter.

ISTINI valja pogledati u oči bez straha. Mnogi su uvereni da je komplikovani i usporeni društveni mehanizam ubrzao svoj hod suočen sa opasnošću od širenja studentskih nemira.

Međutim, duhu mladih je svojstven nemir, eksplozivnost i agresivnost u zahtevima, ali je i društvo isto tako unapred opredeljeno da bezrezervno prima samo ono što je u njegovom interesu.

Studenti su, prema tome, probudili, ali ne i promenili ćud administracije, koliko god nekome izgledalo da su preko noći pisani zakonski tekstovi pod njihovim diktatom. Bilo bi opasno zavaravati se takvom opsenom, jer nijedna administracija, opremljena čak i najsavršenijim elektronskim mozgovima nikada nije dovoljno brza.

...KADA se sve smiri, i kada burni entuzijazam zameni staložena realnost, studenti će potpuno shvatiti da je iza njih ipak ostalo bolom stečeno političko iskustvo da se u samoupravljačkom društvu kao što je naše vitalni ekonomski i idejni problemi ne rešavaju na ulicama....

Uostalom, već sutradan posle incidenta sa milicijom, kada su ušli u zgrade svojih fakulteta i poveli politički dijalog i konfrontaciju mišljenja, studenti su počeli da uviđaju da svoja programska načela ne mogu da formulišu izvan već postojećih programskih orijentacija Saveza komunista i našeg socijalističkog društva.

Čini nam se da su studenti u ovih nekoliko dana i noći i sami shvatili da demonstracije i atakovanje na samoupravne odluke putem presija u stvari znače i ograničavanje studenata u onim pravima za koja se društvo već izborilo.

PREDSTOJI im zato da dođu do saznanja da su ipak u predvorju političkog života i da, dokle god ne počnu da se za svoje interese i svoja prava bore kroz legalne i uobičajene samoupravne mehanizme, ne mogu postići ništa drugo - sem izolacije.

"Mučilo me je to što je vremenom cela priča o 1968. na Beogradskom univerzitetu dobila drugu dimenziju, i što je prikazivana kao početak borbe za antikomunističko društvo, što u stvari nije bilo tačno. Hteo sam da izrazim glas protivljenja protiv zloupotrebe prošlosti za potrebe neke sadašnje svrhe. Ako je taj bunt bio protiv komunizma ali za drugu vrstu komunizma, zašto to ne reći onda? U komunizmu su mnoge stvari loše, ali mogle su možda da se naprave boljim. Kao što imamo slučaj Kine koja je čudesno uspela da opstane kao najveća kapitalistička i najveća komunistička sila na svetu."

Ovo je 21. juna 2015. napisao književnik David Albahari!

KRAJ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)