FELJTON - NOVINE SE ČITAJU ZBOG AUTORA: „Novosti“nisu bile „bilten“ foruma, već „glas građana“

Mirko Stamenković

15. 10. 2021. u 18:00

BIO je to drugi period u kome je Slobodan Glumac bio glavni urednik. „Novosti“ više nisu bile same, imale su „Nedeljne novosti“, ali i posebna izdanja, kao što su „TV Novosti“, „Nada“, jedno vreme i „Film“, a Glumac je otkupio i licence dveju edicija „Novosti za mlade“ i „Novosti za decu“.

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СЕ ЧИТАЈУ ЗБОГ АУТОРА: „Новости“нису биле „билтен“ форума, већ „глас грађана“

Redakcijski život: LJerka Sabić, Dragan Stefanović, Vanja Kraljević, Dragan D. Marković, Paja Stanković, Boda Dečermić, Aleksandar Mančić, Mihailo Rašić i Zoran Budža Marković / Foto arhiva "Novosti"

Bez dobrih novinara nema ni dobrih novina. U štampanim glasilima pravi kadrovi su uvek onaj teg koji prevagne. A kadrove valja stvarati unutar sopstvene škole. Prava stvar ipak se dogodila kada smo, usled naglog pada tiraža „Borbe“, uspeli da angažujemo grupu mladih ali talentovanih novinara. Slobodan Glumac je u tome odigrao važnu ulogu.

Dakle, činjeno je sve da „Novosti“ ostanu svoje, ali i da sa novim sadržajima uđu u borbu sa političkim novinama. Nekako u isto vreme promenjen je glavni urednik. Slobodan Glumac je iznenada morao da siđe sprat niže ne bi li spasavao „Borbu“, tj. da prihvati mesto direktora kompanije „Borba“ i glavnog urednika lista „Borba“, a ja sam ostao kao vršilac dužnosti glavnog urednika „Večernjih novosti“. I teško da bih održao mesto „Novosti“ na tržištu da nisam bio okružen ne samo dobrim novinarima već i ljudima s kojima sam radio i u „Borbi“ i koji su mi bili dobri prijatelji. Nabrojaću samo neke: Stanislav Marinković, Žarko Božić, Ilija Borovnjak, Branko Bosić, Milan Bratić, Ivanka Bunuševac, Dragan Godić, Jug Grizelj, Dušan Đurić, Jovan Jauković, Mihailo Rašić, LJerka Sabić, Vasilije Stojković, Branko Stošić, Jovan Hadži-Kostić i tehnički urednik Dobrivoje Nenadović. Oni su činili i novi kolegijum „Novosti“ i samo zato ih izdvajam iz plejade drugih takođe zaslužnih.

KADA je Milan Bratić preminuo, član kolegijuma je postao Živko Milić, kao urednik sektora za spoljnu politiku. Sem njih, veći deo tereta „Novosti“ u tom periodu nosili su, iako nisu bili i zvanično u kolegijumu, i Stevan Tatić, Zoran Marković, Jovan Kesar, Anđelko Dragojević, Gordana Logar, Rastko Guzina, Milojka Mlađenović, Daška Žegarac, Svetozar Đonović i mnogi drugi.

I tek što sam počeo da menjam pojedine sadržaje u listu, i u redakciji me polako prihvataju kao glavnog urednika (iako sam i dalje bio vršilac dužnosti), a ne više kao čoveka koji je bio Glumčev pomoćnik za „Nedeljne novosti“, a zatim urednik unutrašnje - desio se udar spolja.

Država je odlučila da se preko noći znatno poveća cena novina. U tom trenutku u svim listovima nastaje „blaga panika“. Za novine je to uvek udar; za neke i smrtonosan!

U redakciji su se odmah stvorile dve struje - „starosedeoci“, koji su bili skeptični prema svim promenama u novinama, pogotovo stoga što sam insistirao da se poveća prostor koji će se baviti političkim temama, i druga, malobrojnija struja, koja je delila moje mišljenje. Zapravo, bili su to oni koji su došli iz „Borbe“ i koji su se i sami uglavnom bavili političkim temama. NJima je bilo normalno da list bude politički ozbiljan, ali i da sačuva svoj „zabavni imidž“.

BILA je to prava prilika da odmerimo snage i u koncepciji lista. Glumac mi je kao direktor cele kuće rekao da je dobio pismo od Boška Stanišića, ranije njegovog, a tada mog zamenika. U njemu je, verujem bez ikakve zle namere, već iz straha da se ne desi veliki pad tiraža, traženo da se i zvanično saopšti da je Glumac „mentor Novostima“ i da u tom periodu ništa ne sme da se menja bez Glumčeve saglasnosti.

Nisam mogao to da prihvatim. Ili preuzimaš odgovornost ili vraćaš mandat. Tražio sam odrešene ruke, bez ograničenja, svađa i sukoba. Predložio sam Glumcu, a on se složio, da Zboru radnih ljudi ponudim plan, da sačinimo tim „za odbranu tiraža“.

Tako je i bilo. Pre sastanka svi su dobili pisani plan i sastav tima. Na neki način - zvanični kolegijum je bio stavljen malo po strani. Formiran je operativni tim, na čijem čelu je bio Stanislav Marinković.

Zbor nije znao da sam Glumcu deponovao pisanu ostavku ukoliko pad tiraža bude veći od uobičajenih 10 odsto. Posle tri meseca ustanovili smo da je tiraž čak porastao za pet odsto u odnosu na period pre poskupljenja.

U TAKVOJ atmosferi i sa takvom filozofijom komponovanja novina krenuli smo da menjamo „Novosti“ u kojima su uvek vrcale ideje. I u tome je ovaj list odigrao pionirsku ulogu. „Borba“ jeste godinama imala na prvoj strani uvodnik, ali ja pre svega mislim na kolumniste - na imena koja steknu stalne čitaoce, kojima se veruje i zbog kojih se kupuje list. U tome je vrednost i suština naše „Druge strane“.

Kada smo se uverili da „Druga strana“ postaje znak raspoznavanja, formirali smo grupu kolumnista. Imali su zasebnu sobu, imali su svoju normu, a neki od njih i svoje ustaljene kolumne - uvek u istom danu i na istom mestu.

Trebalo je, međutim, doskočiti političarima, njihovoj sujeti, a opet zašto kriti - imati ih i kao saveznike u pojedinim situacijama. Ako osete „Novosti“ kao svoj list, sigurno je da će u kriznim situacijama reći makar neku lepu reč.

Naša Gordana Logar imala je „otvoren kredit“ kod Draže Markovića u Skupštini Srbije, a Dušan Đurić u političkim forumima. Rastko Guzina je uvek imao nešto posebno iz oblasti ekonomije.

„NOVOSTI“ su na isti način kao i mnogi drugi razvijale „koncepciju Druge strane“. Prvobitno je ova strana bila predodređena za skupštine, partiju, društvene organizacije, govore i referate - za sve ono što je, po našem iskustvu, bilo nužno, ali ipak „štivo čitano u užem krugu“. Brzo smo došli do saznanja da ta strana zapravo mora da bude svojevrstan izlog našeg stava o svemu što je značajno u društvu.

Ništa logičnije od toga. Izbegli smo obavezu da objavljujemo „uspavljujuće referate“. Nismo morali da štampamo napise o protokolarnim posetama najviših rukovodilaca, što „Borba“ nije propuštala, a „Politika“ ih je objavljivala kao kratke vesti.

Osnovna zamisao je tehnički bila prosta: kratki i jasni komentari naših novinara. Izlaganja ili izjave najviših političkih funkcionera svesti na najviše 60 kucanih redova. Karikatura kao posebno obeležje „Druge strane“, gajiti je svakog dana. I da ponovim - imali smo, verujem, najjači tim karikaturista: Koraksića, Guzinu i tada mladog Petričića.

Iskreno, nisu svi bili oduševljeni „Drugom stranom“, preciznije rečeno - politizacijom lista. Ali pravilo da imamo „svoj stav“ s vremenom je realizovano kroz sve strane, samo prilagođeno našoj ustaljenoj koncepciji kako pratimo ekonomiju, društveni život ili vrednujemo dostignuća u podizanju životnog standarda. Nismo bili „bilten“ foruma, već „glas običnog građanina“.

OSMATRAČNICA DRUŠTVA

„DRUGA strana“ je postala osmatračnica zbivanja u društvu, kao prostor na kome je čitalac mogao da nađe stav novina izražen kroz komentare i kolumne naših novinara. Dakle, bilo je to ono zbog čega su kupovali „Novosti“, bilo da se ne slažu sa stavom u našim komentarima ili nalazeći potvrdu sopstvenog stava. Znači, s pravom su mogli da kažu - „ovo su moje novine“. Veruje se ljudima, a ne hartiji. Vest jeste temelj svakih novina, ali se one kupuju i zbog stava, a to zavisi podjednako od uređivačke koncepcije i profesionalnog morala.

SUTRA: DOPISNICI - NEZAMENLJIVO BLAGO

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)