STRATEGIJA ZAVADI PA VLADAJ: Lažne vesti postaju moćno političko oružje

Viola Bakini i Mauricio Teskoni

18. 09. 2021. u 18:00

BILO je to kao da živim u 1984. godini - izjavio je Marat Mindijarov, bivši ruski trol, za "Vašington post".

СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје

Foto Thinkstock

Navodeći čuveni roman DŽordža Orvela, Mindijarov je govorio o svom neobičnom poslu, koji se sastojao u širenju lažnih vesti (namerno objavljenih neistina kako bi se ometala rasprava i uticalo na javno mnjenje). Taj čovek je ispričao da je radio u dvanaestočasovnim smenama, zatvoren u sobi sa spuštenim roletnama i okružen kompjuterskim ekranima. Među prevarama koje je navodno raširio je i priča o tome kako se posle pada vrednosti rublje živi bolje. Mesto koje Mindijarov opisuje kao pokretnu traku u nekoj fabrici, gde svi neprestano nešto pišu i objavljuju, poznato je kao "fabrika trolova". To je jedna ruska kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, u četvorospratnici krcatoj ljudima, čiji je posao bio da troluju druge korisnike i ometaju javnu raspravu.

Jedno od najvažnijih istraživanja u cilju obelodanjenja istina o tom sistemu obavio je "NJujork tajms". Jedan svedok ispričao je novinarima da mu je prvi zadatak bio da napiše dokument o Dalesovoj doktrini, teoriji zavere koja je u Rusiji veoma poznata, a prema kojoj je pedesetih godina prošlog veka tadašnji šef CIA, Alen Dales, pokušao da uništi Sovjetski Savez. Svedok je rekao da je objavljivao postove o ratovima u Siriji i istočnoj Ukrajini, o ruskoj politici i navodnoj ulozi Sjedinjenih Američkih Država u širenju virusa ebole. Sve su to lažne vesti, ali čim se pojave, vojska programiranih botova počinje da ih širi sve dok se ne nađu i na vremenskim linijama ruskih, a i drugih građana.

JEDAN od lažnih profila koji su potekli iz Rusije (a otkriven je na "Tviteru", prilikom jedne antibotovske akcije) stigao je čak do statusa influensera u SAD. DŽena Abrams (tako se zvala) je imala 70.000 pratilaca na "Tviteru", a bila je toliko poznata da su njene objave navodili i najznačajniji mediji, kao što su "NJujork tajms" i Bi-Bi-Si. DŽena je u početku objavljivala svoja mišljenja u oštrom, zajedljivom stilu, iako nikada nije bila agresivna. Vešto je izbegavala problematične teme uspevši da poveća popularnost i da njeni zabavni postovi postanu citirani.

U određenom trenutku DŽena je napravila zaokret. Počela da piše poruke čiji se sadržaj sve više odnosio na politiku, kako su se bližili izbori. U svojoj profilnoj biografiji objasnila je: "Ne bojte se, nisam za Trampa. Samo sam za zdrav razum." A u određenom trenutku prestala je da skriva svoju naklonost prema onome ko će uskoro postati američki predsednik i počela je da udara na najniže emocije birača tvitovanjem na teme poput rasizma ili rata. Među njima je i: "Za one koji mrze konfederalnu zastavu: da li znate da zastava i rat nisu imali veze sa robovima, već samo sa parama?"

U KLOPKU lažnog profila upali su zapravo svi. Iznervirani porukom reagovali su novinari, istoričari i slavne ličnosti. Jedan radijski voditelj, Afroamerikanac, odgovorio je da vrlo lako može da se kaže da se građanski rat u SAD vodio zbog novca, kad tvoji preci nisu bili moneta za potkusurivanje u njemu. Jedan istoričar (čiju objavu su potom retvitovale desetine hiljada korisnika) ljutito je uzvratio da se rat vodio baš zbog robova, itd. Razume se, u klopku su upali i njeni istomišljenici - mnoge pristalice krajnje desnice retvitovale su njenu objavu i svim silama branile svoju novu junakinju. Ukratko, DŽena je bila toliko dobro napravljena i toliko ubedljiva, da su svi poverovali da je stvarna osoba.

Ruska propaganda se nije zasnivala samo na lažnim profilima. U televizijskoj emisiji Piazza pulita dao je intervju čovek koji je nekada radio u kompaniji Internet Research Agency (tako se, naime, zove fabrika trolova) i ispričao je da je radio na pisanju falsifikovanih članaka, dok je celo jedno odeljenje bilo zaduženo za pravljenje internet mimova. Neki od njih (poput fotografije Angele Merkel s Hitlerovim brčićima) postali su viralni u celom svetu.

DA BISMO bolje shvatili koliki je uticaj ovakvih sadržaja, sastali smo se s Robertom Bračale, koja predaje političke nauke na Univerzitetu u Pizi i spada u stručnjake za digitalne predizborne kampanje. Roberta nam je objasnila da su mimovi moćno oružje u oblasti političke propagande i da se pomoću njih dobijaju važne bitke. "Pomoću mimova", kazala je, "šire se sadržaji višeslojnog značenja, a da korisnici nisu uvek svesni svih mogućih tumačenja". Tokom predizborne kampanje na predsedničkim izborima 2016. godine Trampove pristalice kao mim postavljale su protivničku kandidatkinju Hilari Klinton i tako je otpočela borba kasnije nazvana "Veliki rat mimova".

Deo tog otrova smućkanog od "mimova", lažnih vesti i botovskog retvitovanja poticao je iz Rusije. Prema istraživanjima novinara, koji su naknadno rekonstruisali činjenice, izgleda da su u fabrici prevara postojala dva sasvim odvojena sektora - jedan se bavio objavama na ruskom jeziku, dok je drugi proizvodio sadržaje namenjene američkoj publici. Čini se i da su mnogi zaposleni želeli da rade u odeljenju zaduženom za uticanje na izbore u SAD, jer je plata bila veća. Stoga je selekcija bila izuzetno stroga: tražilo se odlično poznavanje engleskog jezika da bi mogli bolje da se prikriju i ne prepoznaju ih kao trolove. Da bi uticali na američku predizbornu kampanju, nalozi koje je napravila Internet Research Agency bavili su se tadašnjim gorućim temama, među kojima su imigranti, islam i prava crnaca.

"NEMA novinara da posreduju, kao ni svega onoga što iz toga proističe, počev od provere izvora pa nadalje. Danas su novinari često prinuđeni da prate vest koja se širi po društvenim mrežama, da bi tek potom proverili da li je tačna." Ali, ako neko misli da sve to ostaje samo na internetu, grdno se vara. Lažni ruski profili nisu samo objavljivali lažne vesti, naprotiv, često su prevazilazili granice društvenih mreža da bi organizovali prave proteste. Od juna do novembra 2016. godine, prema "NJujork tajmsu", bilo je najmanje osam takvih protesta, organizovanih u gradovima kao što su Vašington i NJujork. Pošto su bili saglasni s mnoštvom njihovih ideja, u Trampovom izbornom štabu su u više navrata podržali organizovanje tih protesta.

Dakle, budući predsednik je za sve ovo znao? Ne, bilo bi pogrešno donositi ishitrene zaključke. Obimni Milerov izveštaj, u kojem specijalni tužilac Robert Miler na preko četristo strana daje pregled svoje istrage o umešanosti Rusije u američku predizbornu kampanju 2016. godine, doneo je zaključak da nema dokaza da su Trampovi saradnici znali ko zapravo stoji iza tih naloga.

UTICAJ LAŽNIH VESTI

LAŽNE vesti su bez ikakvih filtera dospevale na vremenske linije građana. Drugim rečima, dok su političari nekada slali poruke građanima posredstvom novinara, sada to mogu da čine direktno. Političari, aktivisti, pristalice i botovi tvituju svoje propagandne poruke. Bilo da su pozitivne ili negativne, pristojne ili agresivne, istinite ili lažne. I te poruke stižu neposredno do građana, kojima ne polazi uvek za rukom da ih filtriraju, i zato što to objektivno može da bude veoma teško.

SUTRA: SAJBER RATOVANJE U ITALIJI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)