VELIKI PLAN DO 2025: Pet novih aerodroma u Srbiji

Tanjug

16. 08. 2020. u 12:34

ВЕЛИКИ ПЛАН ДО 2025: Пет нових аеродрома у Србији

Foto: Tanjug

SRBIJA bi do 2025. godine trebalo da ima najmanje pet novih aerodroma i da vazdušnim lukama premreži celu teritoriju zemlje, izjavio je direktor "Aerodroma Srbije" Mihajlo Zdravković.

On je u intervjuu za Sputnjik rekao da ni jedan od ovih projekata nema ekonomsku isplativost, ali treba da doprinese razvoju privrede, najviše turizma, a s druge strane je i podrška razvoju vazduhoplovstva.

Srbija ima više od 30 malih aerodroma kojima u poslednje tri godine pokušava da upravlja iz jednog centra, preduzeća „Aerodromi Srbije“, a trenutno je u toku pripajanje aerodroma "Rosulje“ kod Kruševca i "Ponikvea" kod Užica.

Pošto je postojeći aerodrom u Kruševcu gotovo "pojela“ industrijska zona , grad je 2017. godine krenuo u izgradnju novog, nadomak sela Parunovac, kupio zemljište, uredio ga, a zatim su posao preuzeli "Aerodromi Srbije“. Trenutno grade hangar za smeštaj sportskih vazduhoplova, platformu i rulne staze.

"U planu je izgradnja poletno-sletne staze duge 820 metara, s mogućnošću da se kasnije, ako bude potrebe, produži i proširi. Cilj je da ta pista bude od veštačkog zastora, asfalta, a u ovom trenutku služi za domaći saobraćaj i razvoj sportskog vazduhoplovstva“, rekao je Zdravković.

Naveo je da Zapadna Srbija već dugo čeka otvaranje aerodroma "Ponikve“, jer je komercijalni rad nekada vojnog aerodroma šansa za razvoj turizma, ali i drugih grana privrede ovog kraja. Međutim, još traje definisanje strateške pozicije aerodroma, zbog blizine postojećeg međunarodnog aerodroma "Morava“ i izgradnje auto-puta koji će Užice povezati sa Čačkom, odnosno Kraljevom.

"Još razmišljamo da li je potrebno na tako maloj distanci imati dva aerodroma takve veličine ili je bolje iskoristiti kompleks aerodroma ''Ponikve'' u neke druge svrhe. Pre svega turističke, jer ukupan kompleks ima više od 500 hektara i izuzetno je pogodan za razvoj turističke infrastrukture, ali bi mogao da ima i jedan manji aerodrom“, kaže Zdravković.

Ubrzana izgradnja sportskog aerodroma u toku je i u Pranjanima, gde su pre 76 godina sleteli saveznički avioni kojima je evakuisano više od 500 američkih pilota. U spomen na slavnu „Misiju Hilijard“ aerodrom će imati i memorijalni kompleks, turističku atrakciju gotovo uz samu pistu.

I na drugoj strani Srbije, željno se očekuje aerodrom koji bi uticao na razvoj turizma cele regije, aerodrom "Srebrno jezero“, navodi Sputnjik.

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović pozdravlja centralizovano upravljanje malim aerodromima. On objašnjava da je ulaganje u ovu infrastrukturu rešenje za hiljade ljudi iz dijaspore, koji više neće morati da se satima ili danima voze do kuće, ali je pre svega inicijalni faktor za razvoj privrede, posebno turizma.

“Jedan od boljih primera je aerodrom koji se i dalje vrlo malo koristi, ''Morava'' kod Kraljeva. Tu imamo veoma dobru poziciju, s jedne strane je u podnožju Goča, a sa druge u podnožju naše velike planine Kopaonika. Ali tu je dodatni problem, put od aerodroma do Kopaonika je veoma loš. Slaba nam vajda od aerodroma, ako nemamo dobru putnu povezanost sa glavnim turističkim centrom kome je taj aerodrom i namenjen“, dodahe Aćimović.

Dodaje da je sličan i odnos između Niša i Stare planine koja bi aerodromom mogla da privuče turiste, ali i tu je problematičan put, posebno od Knjaževca do Stare planine. "Generalno podržavam ulaganje u svaku vrstu infrastrukture, a saobraćajna je osnovna", kaže profesor Aćimović.

Prvi čovek "Aerodroma Srbije“ kaže za Sputnjik da plan postoji, ali da ni jedan od ovih aerodroma nema ekonomsku isplativost. "Konstantin Veliki“ u Nišu, koji je najveći u sistemu, prošle godine imao je 422.000 putnika, ali nije bio komercijalno isplativ zbog izuzetno niske takse.

"Država je to prepoznala i upravo je tu uloga `Aerodroma Srbije`, ona preko nas finansira održavanje infrastrukture, izgradnju novih aerodroma, njihovo održavanje. Ali ako tražimo samo profit, onda ne bismo imali ni jedan aerodrom, osim ''Nikole Tesle''. Ovde je u pitanju druga dimenzija, pre svega ravnomerni regionalni razvoj, postojanje alternativnih aerodroma, širenje mogućnosti ljudima iz različitih delova Srbije da koriste letove jeftinih međunarodnih kompanija“, kaže Zdravković.

On dodaje da Srbija istovremeno mora da podstiče razvoj vazduhoplovstva. Izgradnja aerodroma je i osnov za školovanje mladih pilota koji kasnije mogu da se profilišu kroz dalje obuke, da imaju važno mesto u nacionalnoj avio kompaniji, ali i u vojnom vazduhoplovstvu.

Mreža dobro pokriva centralnu Srbiju, ali postoji i plan za Vojvodinu, pored vršačkog, sa odličnom pilotskom školom, tu je i aerodrom „Ečka“ koji radi i živi zahvaljujući aktivizmu ljudi iz Vršca.

"Imamo i aerodrom u Čeneju koji je takođe aktivan, a tu je i inicijativa da se aerodrom u Somboru pripoji ''Aerodromima Srbije'', ali i onaj u Beloj Crkvi. Sve su to aerodromi o kojima se u ovom trenutku razmišlja, međutim, nije realno da ih u jednoj godini sve stavimo u funkciju“, zaključio je Zdravković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Zivago

16.08.2020. 12:42

Bilo bi dobro čuti i neko modenrije shvatanje. Gradnja aerodroma na svakih 50ak kilometara podseća na pionirski period avijacije, kada su česte sletanja bila nužna radi uzimanja goriva ili nepredviđenih vremenskih uslova. Danas je normalnije imati jedan jak i razvijen aerodrom koji je direktno priključen na železničku infrastrukturu. Pogledajte recimo Frankfurt. Okolnih aerodroma u širokom krugu nema, ali zato iz svakog mesta u Nemačkoj možete direktno vozom stići na frankfurtski aerodrom. Cena vozne karte često je uračunata u cenu avionske karte. Mislim da taj način više odgovara 21. veku, a da je ovo što piše u tekstu samo pokušaj da se nestručnim lokalnim samoupravama daruju projekti za izgled.

Sale

17.08.2020. 02:01

@Fikret - Fikrete isto tako su Sombor i Apatin slepo crevo i što se kaže Zadnja pošta Srbije. Potpuno saobraćajno odsečeni od sveta. Postali smo devastirano područje. A Aerodrom Sombor na dohvat ruke. Deca su nam razasute po celom belom svetu. Željni smo mi njih i oni nas. Aerodrom bi bio značajno rešenje. Molim novinare da ovu temu prodube dalje istraživačkim novinarstvom i da nekako dođu do odgovora npr. zašto aerodromi u Somboru i Čeneju nisu već postali putnički a malo, malo političari kao svoj poen dobitka na vlasti spomenu kao navodno samo što ne počnu da avioni ne lete.

Realno

16.08.2020. 12:58

Dosta dobro razmišljanje, ali bi lokalnim samoupravama trebalo prepustiti izgradnju i razvoj aerodroma, bar do određenog nivo. Za instruktažu svakako konsultovati viši nivo. Neki aerodromi(poput Čeneja-Novi Sad), zbog blizine Tesle-Surčin, ne bi imali komercijalnu pozitivu, ali bi asvaltiranjem(inače ogromne-sada travnate piste)dobili sigurniju, bližu alternativu za prisilna sletanja. Poljoprivredna, i "biznis" avijacija malih poslovnih i sportskih aviona bi procvetala. Uzeti u obzir i uključivanje privatnog kapitala u izgradnju(modernizaciju) aerodroma. Rusi su jedno vreme bili zainteresovani za aerodrom Čenej(zbog NIS-a). Inicijative su postojale, ali razumevanja na višim nivoima odlučivanja nema.

Dr

17.08.2020. 08:38

Sta ce nama pet novih aerodroma,mi smo mala zemlja i ko ce i gde putovati.Drugo,vlada se bori protiv zagadjenja vazduha,Koje su procedure i kakve ce tek biti protiv nas koji vozimo automobile.EU izbacuje unutrasnje linije zbog zagadjenja a mi uvodimo.A da mi napredujemo necemo se voziti mi cemo leteti....ej Srbijo moja!

456545

17.08.2020. 12:33

тако је треба што више пара бацати,да се сва села у Србији повежу аеродромима,како то да нисте повезали два аеродрома у Бачкој ЧЕНЕЈ (Нови Сад)-БИКОВО (Суботица) то је срамота