MINERAL NOVOG SRPSKOG RAZDORA: Kako je eksploatacija litijuma u Jadru postala problem pre početka radova?

Boris Subašić

19. 09. 2021. u 07:00

AGENCIJA Rojters je u avgustu kao udarnu vest plasirala informaciju da će test-postrojenje kompanije "Rio Tinto" za dobijanje litijuma iz rude jadarit biti upućeno u Srbiju.

МИНЕРАЛ НОВОГ СРПСКОГ РАЗДОРА: Како је експлоатација литијума у Јадру постала проблем пре почетка радова?

ZARADA Mnogi hoće da prodaju posede, Foto V. Mitrić

Izneta je procena da će pilot-projekat "Jadar" katapultirati rudarskog giganta sa sedištem u Londonu, koji se do sada nije bavio litijumom, među "top 10" proizvođača sirovine za baterije.

Ova vest se munjevito proširila po poslovnim portalima jer je litijum "zlato 21. veka", osnovna sirovina za baterije automobila, računara i mobilnih telefona.

- To nije veliki rudnik, ali iz litijumske perspektive biće najveći proizvođač u Evropi najmanje deset godina - rekla je novinarima Sinead Kaufman, izvršna direktorka Odeljenja za minerale u "Rio Tintu".

Jedna od bušotina u Gornjem Jadru, Foto Arhiva

 

Ubrzo je usledila nova udarna vest o projektu "Jadar" u uticajnim zapadnim agencijama i portalima, da otvaranje rudnika i prerada rude litijuma izaziva podozrenje i proteste u delu srpske javnosti, zbog straha od ekoloških katastrofa kakve je "Rio Tinto" već izazivao na Madagaskaru, Novoj Gvineji i drugim zemljama gde je eksploatisao mineralne sirovine.

Iznova se naglašavalo da je ovaj pilot-projekat prvi posao sa litijumom koji preduzima velika kompanija specijalizovana za rude gvožđa, bakra, zlata, bora, dijamante i uranijum.

Usledio je niz reportaža u važnim agencijama i medijima koje prikazuju sudbinu seljaka u dolini Jadra koji strepe od otvaranja rudnika i zagađenja. "Dojče vele" je pred dolazak kancelarke Angele Merkel u prilogu, ne slučajno, naglasio da je nemačkim vozačima važno da se litijum u baterijama njihovih vozila dobija na ekološki način. Navedene su i procene nemačkih ministarstava da bi proizvodnja litijumske sirovine za baterije u Jadru bila važan korak u smanjenju zavisnosti EU od Kine, najvećeg svetskog prerađivača litijuma i baterija. To je zvučalo saglasno sa najavama srpskih zvaničnika da će se, uz rudnik jadarita, graditi i fabrike baterija i električnih automobila, o čemu su se vodili razgovori na najvišem nivou između čelnika "Rio Tinta" i Srbije. Međutim, na pitanje "Novosti" da li će ova kompanija učestvovati u tom segmentu proizvodnje i da li su postignuti neki konkretni dogovori, iz "Rio Tinta" su nam diplomatski odgovorili:

Redovne bujične poplave gde je planirana izgradnja rudničkih postrojenja i deponija , Foto V. Mitrić

- "Jadar" će proizvoditi litijum koji će biti kvaliteta pogodnog za izradu baterija, i zbog toga može biti važan činilac u tom lancu. Iako u portfoliju naše kompanije nisu ni proizvodnja baterija za električna vozila, ni proizvodnja automobila, podržavamo potencijal za ekonomski razvoj Srbije u tom pravcu. Doprinos koji tome naša kompanija može dati je u višegodišnjem iskustvu i ekspertizi koju posedujemo.

 Jadarit, Foto M. Anđela

Poslovni analitičari uočavaju da se od prošle godine nešto bitno menja u medijskom predstavljanju doline Jadra kao litijumskog eldorada. Od 2004. kada je tu pronađen novi mineral nazvan jadarit sa visokim sadržajem litijuma, bora i natrijuma, o njemu su pravljeni hvalospevi. Na otkrivanju tehnologije za ekonomski isplativo eksploatisanje rude, po navodima "Rio Tinta", tokom 15 godina bilo je angažovano stotine vrhunskih stručnjaka, urađene su hiljade ispitivanja uzoraka, napisani tomovi naučnih radova. Za to vreme nije se čuo nijedan glas protiv otvaranja rudnika u plodnoj dolini Jadra, ali kada je njegovo otvaranje postalo dogledno, došlo je do preokreta. Političari koji su bili na vlasti dok su istraživanja trajala i podržavali ih, sada su odjednom u opoziciji otkrili svoju ekološku dušu. Pojavili su se i "profesionalni ekološki revolucionari" koji su na odbrani životne sredine počeli izgradnju političkih karijera.

Foto Shutterstock

Došlo je do politizacije i započeo je medijski rat u kome su, kao u svakom ratu, kao prve žrtve pale istina i razum. Stvorena je uzavrela atmosfera u kojoj su zagovornici rudarenja etiketirali i vrhunske naučnike kao zlonamerne neznalice, jer su racionalno i argumentovano ukazivali na moguće negativne posledice eksploatacije i prerade rude u Jadru, ne samo ekološke, već i socijalne i materijalne. Oni su podsećali na katastrofe u dolini Jadra iz 2010. i 2014. kada su bujice provaljivale staru deponiju rudnika u Zajači i otrovnim otpadom zagadile vodu, tlo i sve žive organizme, uključujući i ljude.

Na istom bujičnom prostoru, planirane su i deponije novog rudnika, pa je upozorenje u najmanju ruku razumno. Međutim, sujete i strasti su uzavrele, a jadarit je postao srpski mineral razdora. Zastupnici i protivnici rudarenja se gledaju preko medijskih nišana, dok u pozadini deo stanovnika jadarskih sela prodaje imanja "Rio Tintu", a drugi najavljuje da će ih samo mrtve odneti sa njihovih imanja od kojih žive čitave porodice. Ovakva navijačka atmosfera najmanje koristi racionalnoj proceni rizika i dobiti i donošenju razumnih odluka.

- Aktuelne ostrašćene polemike se vode oko nečega što zvanično još ne postoji, jer je jedini zaista validan dokument projekta "Jadar" za sada elaborat o rezervama mineralnih sirovina - kaže geolog Predrag Mijatović, stručnjak Geološkog instituta Srbije.

- Taj elaborat kazuje samo da rude određenog kvaliteta ima na određenom mestu, u određenoj količini. To je jedino pouzdano. Zvaničnu informaciju o načinu kako "Rio Tinto" namerava da obavlja eksploataciju, preradu i kakve će mere da sprovodi na zaštiti životne sredine, imaćemo tek kada kompanija predstavi studije o izvodljivosti i uticaju na životnu sredinu, kao i glavni rudarski projekat. Tek tada će moći argumentovano da se raspravlja.

 Ekološka katastrofa u Bugenvilu je izazvala građanski rat, Foto Arhiva

Da izgradnja podzemnog rudnika, postrojenja za preradu i eksploatacija jadarita ne mogu da započnu pre dobijanja neophodnih dozvola potvrdili su nam i u "Rio Tintu":

- U skorije vreme predstoji završetak studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a nakon što budu gotove, prema zakonskoj proceduri, biće date na uvid javnosti i biće predmet javne rasprave svih zainteresovanih strana. Sugestije i komentare će nakon javne rasprave razmatrati komisija oformljena od strane resornog Ministarstva, nakon čega se može zatražiti dopuna ili korekcija studije, ona može biti odbačena ili usvojena. Bez odobrene Studije o uticaju na životnu sredinu projekat Jadar neće moći da pređe u narednu fazu, odnosno nije moguće započeti izgradnju.

Selo Brezjak u kome "Rio Tinto" otkupljuje imanja, Foto V. Mitrić

U kompaniji objašnjavaju da "integrisano kontinualno hemijsko pilot postrojenje", čije je dopremanje najavljeno iz Australije, zapravo laboratorija pomoću koje se može praktično videti kako se iz rude jadarita dobijaju krajnji proizvodi.

- Ono neće služiti za preradu, niti će se koristiti u fazi eksploatacije, već će biti namenjeno obuci zaposlenih, a u planu je i da bude dostupno domaćoj naučnoj i stručnoj javnosti radi daljeg usavršavanja i osvajanja novih znanja i tehnologija - kažu u "Rio Tintu".

U ovoj kompaniji ističu i da su posvećeni "zaštiti životne sredine, dekarbonizaciji i borbi za smanjenje uticaja klimatskih promena. U sklopu tog angažmana, ulažemo znanje i sredstva u razvoj inovativnih i održivih rešenja za otpad".

- Deponija industrijskog otpada je projektovana tako da se osigura minimalni uticaj poplavnih voda, a oko same deponije će biti zaštitni nasip koji se projektuje u skladu sa najvišim globalnim standardima, tako da odgovori na maksimalne moguće poplavne događaje - naglašavaju u "Rio Tintu".

 Protest protiv "Rio Tinta", Foto V. Danilov

Međutim, neki od vodećih srpskih naučnika su drugačijeg mišljenja. Akademici Vladimir Stevanović, biolog, Bogdan Šolaja, hemičar, i Velimir Radmilović, tehnolog, smatraju da će Srbija od rudnika imati više štete nego koristi, a da su fabrike na dugom štapu. Po njihovom mišljenju, pored nepovratne ekološke štete na tlu, jalovišta bi ugrozila najveća podzemna vodoizvorišta u Mačvi.

Dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić, stručnjak za eroziju i bujice, upozorava da su deponije opasnog otpada u prostornom planu postrojenja "Rio Tinta" planirane na bujičnom području:

- Nemoguća je izgradnja brana i bedema koji će garantovati stopostotnu sigurnost od bujica.

Ako bujica provali deponiju toksičnog otpada, voda će otrovne materije koritom Jadra odneti u Drinu, a ova će ih uneti u Savu i ugroziti vodosnabdevanje Šapca i Beograda.

Podaci iz javnih dokumenata "Rio Tinta" ukazuju na namere kompanije da pravi brda od toksične jalovine, iako je jasno da će vetar, eolska erozija, sa njih neizbežno raznositi čestice koje će kontaminirati veoma širok prostor koji je gusto naseljen. Zbog navođenja ovih očiglednih problema nazvan sam arogantnom neznalicom, ali moje etiketiranje ih nažalost neće rešiti. Ako se bude radilo kako je do sada najavljivano, posledice u širem prostoru Podrinja će biti katastrofalne.

Zanimljivo je da je "Rio Tinto" ipak pozitivno reagovao na neke Ristićeve primedbe. U najnovijem saopštenju kompanija je najavila alternativno rešenje za odlagalište otpada Štavice, koje je prvobitnim prostornim planom smešteno u bujično područje.

Foto V. Mitrić

Rudarsko-geološki stručnjaci priznaju da apsolutno bezbednog rudarstva nema, ali da je rizik vredan koristi koja će otvaranje rudnika doneti privredi, uz obaveznu napomenu da uz njega mora da se izgradi i fabrika baterija. Bez nje, izvoz sirove rude isplativ je kompaniji, ali ne i Srbiji. Rudarski eksperti smatraju da će rudnik litijuma doneti državi ogromnu korist, kroz prihod u budžetu i otvaranje novih radnih mesta, a uvereni su da se uz pomoć modernih tehnologija, rudnički otpad može skladištiti bezbedno, kao i da se voda upotrebljena u industrijskom procesu može prečistiti.

- Otkriće jadarita je ravno otkriću nafte, on je potencijalni izvor bogatstva za našu zemlju - kaže geolog prof. dr Dragan Milovanović. - Generalno važi da samo iskopavanje mineralne sirovine, kamena, iz zemlje nije faktor rizika, već njena prerada, koju treba strogo kontrolisati.

Suprotstavljena mišljenja nisu iznenađenje, logično je da "prirodnjaci" brane prirodu, a "rudari" industriju. Analiza i ukrštanje njihovih argumenata i treba da posluži donosiocima konačnih odluka da steknu celovit uvid u problem, a zatim procene da li će, na koji način i sa kakvim garancijama dozvoliti kompaniji "Rio Tinto" da eksploatiše i prerađuje jadarit.

RAT U NOVOJ GVINEJI

POZNAVAOCI kažu da aktuelna dilema oko koristi i štete od rudarstva nije srpski specijalitet, već izvor polemika u celom svetu. Velike rudarske kompanije su u bezobzirnoj trci za profitom često izazivale ne samo ekološke, već i socijalne probleme. Na primer, strahovito zagađenje koje su izazvali rudnici "Rio Tinta" na ostrvu Bugenvil, provinciji Nove Gvineje, dovelo je prvo do sukoba ostrvljana sa državnom administracijom koja nije želela da se zamera kompaniji braneći interese sopstvenog stanovništva, a zatim je situacija eskalirala do građanskog rata sa maticom!

RUDARENJE INFORMACIJA

RUDARSKO-geološke kompanije su posle 2000. pohrlile u Srbiju, čiju su industriju i rudnike uništile sankcije. Mali broj njih je bio zainteresovan za ozbiljna istraživanja i eksploataciju, koji su veoma skupi. Mnogo jednostavnije je bilo "rudarenje" geološke dokumentacije, svojevrsnih "mapa blaga" koja su cirkulisale crnim tržištem informacija.

Većina otkrića koje su napravile strane kompanije u Srbiji u stvari nisu autentični pronalasci, već posledica novog bušenja na mestima na kojima su minerale pronašle nekadašnje državne geološke institucije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)