INTERVJU NENAD VUKOVIĆ: Iza svake nove fabrike stoji lobiranje - Najjači lobiji su u farmaciji, energetici, putarstvu, naoružanju...

Bojana Caranović

21. 06. 2021. u 11:00

IZA svakog dolaska velike kompanije na naše tržište, bez dileme stoji lobiranje. Baš kao i iza infrastrukturnih projekata, otvaranja gradilišta, saobraćajnica.

ИНТЕРВЈУ НЕНАД ВУКОВИЋ: Иза сваке нове фабрике стоји лобирање - Најјачи лобији су у фармацији, енергетици, путарству, наоружању...

Foto Z. Jovanović

Najjači lobiji prisutni su tamo gde su najveći interesi i najveći novac - poput farmaceutske, energetske, putarske, duvanske, industrije oružja... I to što je Srbija uspela da dobije vakcine sva četiri proizvođača, pre i više od drugih, proizvod je upravo uspešnog lobiranja.

Ovako u razgovoru o ovom kontroverznom i nesvakidašnjem zanatu, za "Novosti" govori prvi srpski lobista Nenad Vuković, ujedno i predsednik Društva lobista. Kako kaže, konačno se i u Srbiji lobira otvoreno, javno, a sve više se shvata važnost registrovanog lobiranja kao organizovanog, transparentnog uticaja na donosioce odluka.

* Od kada je lobiranje u Srbiji zvaničan zakoniti posao?

- Zakon je, posle decenije mog lobiranja, donet pre dve godine, a primenjuje se od prošle. Da bi neko radio kao lobista u Srbiji, mora da se registruje, da završi dvodnevni kurs u Agenciji protiv korupcije i upiše se na njihov spisak. Mora da ima visoko obrazovanje i da nije osuđivan. Ipak, ovaj posao se uči čitav život. Predviđeno je krivično delo trgovine uticajem i sankcija za lobiste koji urade nešto nemoralno, nađu se u sukobu interesa ili korupciji. U Srbiji imamo 30 registrovanih lobista, dok ih je u Americi, recimo, desetine hiljada i lobiranje vredi milijarde dolara.

Foto Z. Jovanović

* Ovo zanimanje kod nas i dalje ima negativan prizvuk, tumači se kao nečasno?

- Decenijama je odnos prema lobiranju bio negativan, jer je u takozvanom zapadnom duhu, a protivan našem mentalitetu i slovenskoj duši. Uvek mi je to smetalo i što nismo dovoljno dobro shvatili značaj lobiranja i što ga nismo u prošlosti dovoljno primenjivali u spoljnoj politici. Smeta mi kada lobiranje tumače nekakvim etno-psihološkim karakteristikama, po kojima, navodno mi nismo predodređeni za to. U razvijenom svetu lobiranje se smatra kiseonikom demokratije.

* Da li smo zbog takvog prkosnog stava neke prilike izgubili?

- Sigurno da smo mnoge utakmice propustili. U prošlosti smo mnogo propatili, tokom raspada Jugoslavije naročito, jer nismo prepoznali da je lobiranje važno, ali se mnogo popravljamo. Dačićeva kampanja "otpriznavanja" Kosova vratila je pitanje Kosova za pregovarački sto i promovisala lobiranje. To je bila izvanredna strategija. Pre svega iz patriotskih razloga sam se i sam odlučio da postanem lobista i borim za interese svoje zemlje.

* Tokom prethodnih sukoba, raspada Jugoslavije, kosovskog problema pokazalo se da Albanci imaju jak lobi?

- Najstarija albanska lobistička organizacija "Vatra" u Americi otvoreno se bori za albanske interese duže od veka. Primeri primene taktika zapadnih savetnika mogu da se prepoznaju kod kosovskih Albanaca u briselskim pregovorima. U kojima oni lobiraju, prikriveno, ispod radara. Osim toga, interese kosovskih Albanaca treba čitati kao američke. Svi koji su pomagali ranije Albance - Madlen Olbrajt, Vesli Klark, Vilijem Voker, završili su punih džepova i kao akcionari kosovske privrede.

* Koji su primeri lobiranja u Srbiji u ovom momentu?

- Tokom kovida bilo je lobiranja farmaceutskih kuća oko promovisanja vakcina, a posle i ko će do njih prvi da dođe. Trenutno je upadljiv primer energetske industrije i pokušaja "Rio Tinta" da uđe na tržište. Osim tog lobiranja, deluju i suprotstavljene grupe. Jedno su ekološke, a drugo verovatno kineska industrija koja lobira preko organizacija za zaštitu životne sredine. Ponekad nije važno nešto uraditi, već da konkurencija nešto ne uradi ili da bude usporena.

* Da li lobisti rade samo kada je u igri veliki kapital ili lobiranja ima i gde su socijalne teme?

Foto Z. Jovanović

Tekst potpisa

- Često radimo pro bono za razne ciljeve marginalnih grupa, dece u domovima, trudnica, ekološke, manjinske, LGBT grupe, jer to donosi veliki prestiž. Zakonodavci u zemljama sa demokratskom praksom zaziru od donošenja odluka koje ne podržavaju ove grupe. Neregistrovano lobiranje par ekselans je rad nevladinih organizacija, sindikata, raznih udruženja...

* Kakvi su lobisti u svetu i okruženju?

- Dva najveća svetska lobistička centra su Vašington i Brisel. U našem okruženju najjači privredni lobi imaju Hrvati, a Republika Srpska je u prvih deset na FARA listi - država po izdvojenim sumama za američke lobiste. Srbija se probudila i sve više se koristi lobiranje kako za spoljnopolitičke ciljeve, tako i za donošenje, promenu ili ukidanje zakona u zemlji. Shvatili smo da dok komuniciramo za zapadnim svetom, treba da govorimo jezikom koji oni razumeju.

* Koje su veštine potrebne da bi se bavilo vašim poslom?

- Ne mora čovek da bude ekspert za oblast, ali da je informisan i da ubedi donosioca odluke. Potrebna su znanja iz ekonomije, psihologije, iz odnosa sa javnošću i marketinga. Lobista uvek mora da ima plan B. To je strategija da ste spremni da vam maksimalni zahtevi neće proći, da se traži previše, da bi se od nekih odustalo.

MILIJARDE

* KOJI su upečatljivi primeri delovanja lobiranja?

- Da neka nova vrsta elektronskih cigareta dobije drugačiji tretman od običnog duvana i da može da se koristi u zatvorenim prostorijama je lobiranje od ko zna koliko milijardi.

HOTEL "VILARD"

* KADA je počelo lobiranje u svetu?

- Počeci se vezuju za Ameriku i datiraju još iz 19. veka i priče o hotelu "Vilard", uz Belu kuću, gde je predsednik Julisiz Grant pio viski, pa su ga u ovom ugostiteljskom objektu saletali trgovci i svi koji su imali interesovanje da poguraju neki svoj proizvod.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)