VAZDUH NAM SVE CRVENIJI: Beograd i nekoliko drugih gradova Srbije, po podacima sajta Ervizual, često među najzagađenijima u svetu

J. Subin

27. 10. 2020. u 13:00

ВАЗДУХ НАМ СВЕ ЦРВЕНИЈИ: Београд и неколико других градова Србије, по подацима сајта Ервизуал, често међу најзагађенијима у свету

Foto N. Živanović

BEOGRAD je ponovo bio među najzagađenijim gradovima na svetu. Lošiji vazduh, pre nekoliko dana, bio je samo u Nju Delhiju. Podaci sa međunarodnog sajta "Ervizual", koji koristi podatke naše Agencije za zaštitu životne sredine i drugih državnih ustanova koje obavljaju ovakva merenja, zacrvenio je srpsku prestonicu i ponovo ukazao da drastično veće količine kancerogenih praškastih materija u vazduhu. Osim Beograda, najzagađeniji gradovi u Srbiji su Pančevo, Užice, Smederevo, Bor...

Srbiju ovaj problem muči već decenijama, a pomaka u rešavanju gotovo da nema. Stručnjaci upozoravaju da su najveći zagađivači vazduha u našoj zemlji termoelektrane, kućna ložišta i saobraćaj. "Slika" našeg vazduha sada će biti i lošija zbog početka grejne sezone i sagorevanje fosilnih goriva.

- Najveći problem su sitne čestice PM 10 i PM 2,5 koje nastaju u termoelektranama i kućnim ložištima zbog sagorevanja uglja - objašnjava Dubravka Relić, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu. - Čestice ne vidimo i što su sitnije, kao ove PM 2,5 to su i opasnije. One lakše uđu i u najdublje delove pluća, za razliku od krupnih, koje možemo i da izbacimo. Problem sitnih čestica je i taj što one vezuju za sebe čak i najopasnija jedinjenja, kao što su hlorovani aromatični ugljovodonici. Među njima ima i kancerogenih poput benzoapirena. Tu je i benzen iz izduvnih gasova automobila i iz rafinerija, koji dokazano izaziva leukemiju.

Prema rečima profesorke Relić, na te čestice "kače" se i razni metali, a među njima je i arsen. Njega ima u našem uglju, izbacuje se sa praškastim česticama, a veoma je kancerogen.

- Udahom se lako veže za alveole i što su sitnije čestice, brže prodru u krvotok - objašnjava profesorka Relić. - Jedino rešenje za ovo aerozagađenje je da se ne sagorevaju fosilna goriva. Uz to, na povećane koncentracije zagađujućih materija u vazduhu utiču i vremenski uslovi. Zbog toga zimi, noću ne bi trebalo da otvaramo prozore, naročito kada osetimo neprijatan miris napolju. Beogradu je spas vetar, ali je problem sa gradovima u kotlinama.

Kako nam je ispričala profesorka, termoelektrane su veliki zagađivači vazduha. Beograd ima dodatni problem i sa fabrikom auto-delova u Bariču, a tu su deponije, na kojima se svašta pali, a o tome niko ne vodi računa.

- Država bi trebalo da spusti cenu gasa, ali i sama da počne da ga koristi - govori naša sagovornica. - Svima se, nažalost, više isplati da koriste ugalj.

Najveći srpski zagađivač vazduha, ali i životne sredine, jeste Termoelektrana "Nikola Tesla". Izveštaji Centra za istraživanje energije i čistog vazduha CREA stavili su srpsku termoelektranu na deveto mesto na listi najvećih zagađivača sumpor-dioksidom na svetu.

U Agenciji za životnu sredinu u ponedeljak nisu želeli da komentarišu zagađenje vazduha u Beogradu i Srbiji.

PREKORAČENjA

NIVO opasnih čestica PM 2,5 ne bi smeo da bude viši od 50 mikrograma po metru kubnom. Kada smo bili među najzagađenijim gradovima u svetu, u srpskoj prestonici vrednost ovih čestica bila je osam puta veća.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)