INTERVJU Dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopediju "Banjica": Koliko god da operišemo, duplo više ih stane u red

OD oko 20.0000 pacijenata u Srbiji koji čekaju na operaciju kuka ili kolena, više od 10.500 je na listama Instituta za ortopediju "Banjica".

Foto V. Danilov

Koliko god da je povećavan obim rada, spiskovi se nisu smanjivali, jer stalno pristižu novi pacijenti, a epidemija kovida 19 je dodatno usporila lečenje oboljenja velikih zglobova, i produžila vreme čekanja na hirurške zahvate. "Banjica" je u dva navrata bila kovid-bolnica, i zbog toga je ovde, umesto planiranih više od 2.000 operacija, u prvih devet meseci ove godine urađeno samo nekoliko stotina.

Profesor dr Zoran Baščarević, direktor Instituta, kaže, za "Novosti", da od 25. avgusta, kada su izašli iz kovid-sistema, ponovo "hvataju zalet" u svojoj grani medicine i operišu 30 pacijenata dnevno. Ali, da su u "Banjici" i te kako svesni da bi u slučaju novog udara korone, opet mogli da se nađu u situaciji da moraju da iznose i opremu iz operacionih sala da bi zbrinuli što više obolelih od kovida 19.

- Nije nama teško da prelazimo iz jednog sistema u drugi, iako je to ogroman posao, ali bismo voleli da lečimo ortopedske pacijente i zato ne želim da apelujem, želim da molim sve naše građane da nam pomognu da ostanemo ortopedija - kaže prof. Baščarević.

Požrtvovani Timski rad presudan za dobre rezultate, Foto D. Milovanović

- "Banjica je prošle godine uradila 13.000 operacija, a od početka ove godine jedva 5.000. Puna tri meseca smo bili u kovid-sistemu, i taj zaostatak u ortopediji sada je teško nadoknaditi.

Koliko su zbog toga sada duže liste čekanja na ortopedske operacije?

- Za ugradnju veštačkog kuka čeka 3.774 pacijenata, prosečno vreme čekanja je oko 25-30 meseci. Na listi za ugradnju veštačkog kolena je 6.817 pacijenata, prosečno vreme čekanja je oko 60 meseci. Prošle godine, u normalnim okolnosti, na Institutu "Banjica" nedeljno se moglo uraditi prosečno 50 veštačkih zglobova. Međutim, iste nedelje na listu čekanja upisivano je više od 100. Zato se, iako na godišnjem nivou povećavamo broj operacija, pa smo prošle uradili 2.500 zahvata više nego godinu ranije, povećava i broj pacijenata na listama.

Otkako ste se vratili u delokrug svog rada, koji pacijenti imaju prioritet?

- Nastavljeno je lečenje svih pacijenata čije je lečenje moralo biti odloženo u trenutku prelaska "Banjice" na kovid-sistem. U toj grupi pre svega su pacijenti sa malignim bolestima lokomotornog sistema, pacijenti sa akutnim i hroničnim koštano-zglobnim infekcijama, kao i oni sa svežim, ali i odloženim traumatskim stanjima.

Foto V. Danilov

Šta će se desiti ako opet budete morali da budete kovid-bolnica?

- I takva situacija je moguća. Uostalom to se već i desilo. Tada je Institut za onkologiju preuzeo naše odrasle pacijente, a njihovo lečenje nastavili su naši onkološki ortopedi.

Na isti način organizovano je lečenje pacijenata dečjeg uzrasta na Univerzitetskoj dečjoj klinici. Jasno je, ipak, da su u periodima kada "Banjica" nije radila svoj osnovni posao, mnogi pacijenti morali da čekaju na planirane intervencije. Važno je istaći da su oni najugroženiji - hitna stanja i maligne bolesti - lečeni u drugim ustanovama, koje su ostale da funkcionišu van kovid-sistema.

Koliko je "Banjici", specijalizovanoj za ortopediju, bilo teško da se prebaci na zbrinjavanje infektivnih pacijenata?

- Mi smo bili kovid-bolnica od 15. marta do 15. maja i od 7. jula do 25. avgusta. Lečili smo ukupno 1.040 pacijenata sa kovidom. U prvom talasu nije bilo obolelih na respiratorima. U drugom je slika bila potpuno drugačija. Jedinica intenzivnog lečenja je bila puna. Za 36 sati - 7. i 8. jula - primili smo 300 pacijenata u osam ambulanti. U drugom talasu gotovo polovina pacijenata zahtevala je kiseoničnu podršku, a na respiratorima se u svakom trenutku nalazilo od tri do 17 pacijenata. Ukupan broj pacijenata kojima je bila potrebna respiratorna podrška bio je veći od 100.

Zbog toga vam je trebalo i više kiseonika?

- U kovid-sistemu trošili smo oko pet tona kiseonika dnevno. To je količina koja je nama, u redovnim okolnostima, dovoljna za tri godine.

Kako su se ortopedi snašli u ulozi infektologa?

- Svi lekari Instituta "Banjica" brzo su prihvatili protokole lečenja pacijenata obolelih od kovida 19. Terapijske protokole su indikovali lekari internističkih grupacija - internisti endokrinolozi, hematolozi, pulmolozi i infektolozi. Ortopedi i mlađi lekari samo su sledili modalitete lečenja i kontrolisali aktuelni status pacijenata. U jedinici intenzivnog lečenja naši anesteziolozi su lečili pacijente sa najtežim oblicima bolesti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije