SVAKOM ČETVRTOM PRETI DEPRESIJA: Podstaknut pandemijom, jedan od najčešćih mentalno-emocionalnih poremećaja postao je najveći problem

B. RADIVOJEVIĆ

20. 09. 2020. u 15:22

СВАКОМ ЧЕТВРТОМ ПРЕТИ ДЕПРЕСИЈА: Подстакнут пандемијом, један од најчешћих ментално-емоционалних поремећаја постао је највећи  проблем

FOTO: Depositphotos

SVETKA zdravstvena organizacija (SZO) već deceniju i po najavljuje da će ove 2020. godine depresija postati drugi uzrok onesposobljenosti ljudi u svetu.

Pojavom virusa korona otklonjene su sve dileme da li je procena SZO bila ispravna - depresija je sada definitivno jedan od najvećih zdravstvenih izazova u celom svetu. Lekari smatraju da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života imati mentalni ili neurološki poremećaj.

Aktuelna pandemija prinudila nas je na dosada nepoznat obrazac ponašanja: izolacija, karantin, strah i neizvesnost, ograničavanja kretanja i druženja... Ovakve promene mogu biti okidači za depresiju, od koje pati više od 264 miliona ljudi u svetu, a istraživanja pokazuju da se tek polovina javi lekaru, i od tog broja tek polovina bude upućena psihijatru i dobije pravi tretman.

- Koliko god nam simptomi depresije deluju poznato, istraživanja pokazuju da se ovaj problem i dalje nedovoljno prepoznaje i leči. Možda zato što depresija ima mnogo lica. U depresiji su uvek poremećene emocije, mišljenje, volja i nagoni. Loše raspoloženje, bezrazložna tuga, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija i osećaj zamora ključni su simptomi - kaže profesor dr Nevena Čalovski Hercog, psihijatar.

Od depresije dva puta češće obolevaju žene, a u riziku su sve češće i mlađe osobe od 20 do 40 godina.

- Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma je kada neko bar dve nedelje oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti koje je nekada voleo, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je veoma razdražljiv. Simptomi blage depresije su nalik umoru koji nestane kada se naspavamo. Međutim, ako se radi o depresiji, san ne okrepljuje i odmor ne donosi olakšanje. Umor se nagomilava, osobe postaju razdražljive, napete, nervozne, neraspoložene bez posebnog razloga. Lako je prepoznati tešku depresiju, ali simptome blage depresije često ne umeju ni lekari da prepoznaju - objašnjava prof. Čalovski Hercog.

Osobe sa blagom depresijom, kaže naša sagovornica, obično su neraspoložene ujutro i imaju teškoću da se suoče sa novim danom. Oni obavljaju dnevne aktivnosti, ali bez ikakvog zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade.

Da li će neko razviti depresiju zavisi od - genetike, strukture ličnosti... Povučene i preosetljive osobe su u većem riziku, kao i oni koji su imali loša iskustva u detinjstvu ili su doživeli, recimo, gubitak roditelja pre 11. godine, ili drugi psiho-socijalni stres. Bračni problemi su jedan od faktora rizika za razvoj depresije. Postoje, ipak, razlike prema polu: neudate žene ređe ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće obolevaju od depresije nego oženjeni.

- Za normalno psihičko funkcionisanje i očuvanje dobrog raspoloženja odgovorni su hormoni serotonin, noradrenalin, dopamine, GABA (gama aminobuterna kiselina )- objašnjava dr Aleksandra Damjanović, psihijatar. - Oni se u normalnim procesima stvaraju u mozgu. Svakodnevne životne situacije, kao što su ubrzan način života, stres, borba za egzistenciju udruženi sa osetljivom prirodom ili opterećenom genetikom mogu biti "okidač" za smanjenu sintezu ovih supstanci.

Doktorka Damjanović kaže da je dokazano da u brojnim psihičkim bolestima, naročito u depresiji, postoje niži nivoi serotonina, noradrenalina i dopamina.

- Takođe, primećeno je da kod depresivnih pacijenta postoji snižen nivo SAMe - objašnjava Damjanović. - S-adenozil L-metionin (SAMe) jeste važna supstanca koja se prirodno stvara u organizmu iz unete hrane. Ona pomaže stvaranje serotonina i drugih hormona i na prirodan način vraća nivoe "hormona sreće" u ravnotežu, popravlja raspoloženje i druge simptome depresije.

ANTIDEPRESIVI NISU UVEK PRVI IZBOR

Lečenje depresije podrazumeva antidepresive, psiho-socijalnu terapiju, biološku terapiju, a kod težih formi i hospitalizaciju. Blaga depresija takođe zahteva lečenje, jer može da se pojača. Doktorka Damjanović kaže da kod blagih depresija antidepresivi nisu prva linija, nego da se sve više koriste prirodni suplementi, ali oni koji dokazano pomažu.

- Važne su zdrave navike, zdrava štitasta žlezda, adekvatan unos magnezijuma, vitamina D. Ishrana i depresije su usko povezane, a naučno je potvrđeno da depresivne osobe imaju siromašnu ishranu i zato je važno da se ta loša navika promeni, i da se ishrani dodaju prirodni suplamenti koji su dovoljno ispitani - kaže dr Damjanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)