MI NE ZNAMO KO SU UBICE, ALI KFOR ZNA: Navršavaju se 22 godine od svirepog zločina nad 14 žetelaca u Starom Grackom nadomak Lipljana

Dragana ZEČEVIĆ

23. 07. 2021. u 08:30

SAMO nas se setite kada je godišnjica zločina nad našim najmilijima. Tada nas obiđete i potom svi zaboravite.

МИ НЕ ЗНАМО КО СУ УБИЦЕ, АЛИ КФОР ЗНА: Навршавају се 22 године од свирепог злочина над 14 жетелаца у Старом Грацком надомак Липљана

Foto EPA

Ovako nas dočekaju meštani stradalničkog Starog Grackog, malenog pitomog sela nadomak Lipljana, u crno zavijenog 23. jula 1999. Tog strašnog dana, pre 22 godine, još nepoznati zlikovci na njivama kraj sela masakrirali su 14 žetelaca. To što su ubice njihovih najmilijih, iako okrvavljenih ruku, još na slobodi živa je rana preostalih žitelja Starog Grackog. Zato su sve revoltiraniji. Jer, godine prolaze a svirepe zločince ne stiže zaslužena kazna. Čak se, kako nam govore rođaci stradalnika, više i ne traga za njima. Euleks je kao i u slučaju brojnih zločina nad Srbima na KiM obustavio istragu. A obrazloženje je uvek isto: nedostatak dokaza!

- Mi smo živi dokazi da su naši najmiliji pogubljeni na najsvirepiji mogući način. Zlikovici su, da bi ih zavarili, bili u uniformama Kfora, prišli im blizu i ubili ih, streljali ih vatrenim oružjem... A, potom ih masakrirali... Nije im bilo malo što su ih pogubili, pa su im odsecali čak i delove tela... I to samo zato što su želeli da požanju svoje žito - uz bolne uzdahe i jecaje pričaju rođaci žetelaca-stradalnika.

Oni će se i danas, kao i svih prethodnih godina, a 22 ih je, okupiti kraj spomen-ploče u centru sela. Prisećaće se još jednom svega... Kako je te nesrećne godine žito prerodilo. I prezrelo... Kako su, svesni da nisu slobodni ni u svojim kućama a još manje na njivama, molili danima vojnike britanskog Kfora da ih obezbeđuju na njivama tokom žetve, ali uzalud... Tog popodneva svesni da žito više ne može da čeka, četrnaestoro najhrabrijih krenulo je u žetvu, poslednju...

- Naši žeteoci su umirali u najstrašnijim mukama. Oni koji su preživeli rafalnu paljbu, to svojevrsno streljanje mučeni su potom zverski. Na slikama koje su uspeli da nabave tadašnji predstavnici Crkve vidi se da su im smrskane glave, da su im odsecani delovi tela - gotovo uglas, u neprolaznom bolu govore članovi porodica nesrećnih žetelaca. Sve se dešavalo u popodnevnim satima, a kako ih do uveče nije bilo kućama, rođaci su otišli da ih traže...

- Još ne znamo ko je počinio taj zločin, ali znaju britanski vojnici Kfora koji su bili zaduženi za bezbednost. NJih su naši meštani pet dana molili da ih obezbeđuju tokom žetve. Čekali su njihovu zaštitu, ali su uvek dobijali negativan odgovor - priča nam Slavica Janićijević Popović, koja je u ovoj "krvavoj žetvi" ostala bez brata Novice (17), oca Momčila (43) i stričeva Mileta (39) i Slobodana (32).

Novica je bio najmlađi. Za dva dana trebalo je da proslavi 18. rođendan. Spremao se za to slavlje i radovao se poklonima koje nije dočekao.

- Pogubljeni su u petak, a moj Novica je trebalo da proslavi rođendan u ponedeljak. Nije ga dočekao kao što ni moj otac nije dočekao da vidi punoletnog sina - kroz jecaje nam govori Slavica.

Arhiva

Dragan Odalović kojem je ubijen jedinac Andrija (30) od bola više nije mogao ni da progovori. I baka LJubica Živić, slomljena tugom za sinovima Jovicom (29) i Radetom (32), usmrćenim u najlepšim godinama dok su se radovali osnovanim porodicama i dečici, više nema reči. U životu je drži sećanje na najmilije, i snahe sa unučićima. Ali bol za decom ne jenjava. Zato i ne čudi što više i ne želi da govori... I rođaci ostalih stradalnika kažu da im priča ne donosi ništa. Jer, ubice su još na slobodi, a ovozemaljska pravda se ni ne nazire...

- Sigurni smo da Kfor zna ko su ubice. A koliko je zločin bio surov govori to što nam nisu dozvolili da ih vidimo poslednji put, da se oprostimo... Pet dana su ih potom držali u prištinskoj bolnici, gde je navodno rađena obdukcija. A, odbukcioni nalaz prazan, bez podataka o uzroku smrti. Britanski vojnici koji su bili nadležni za teren oko Lipljana nisu dozvolili ni da ih sahranimo u sanducima koje je poslala Vlada Srbije, već u limenim. Verovatno da ne vidimo koliko su njihova tela unakažena - očajni su rođaci.

NJihov bol je zastrašujuće veliki, prevazilazi njihove domove, prevazilazi i maleno Staro Gracko, selo u kojem je Srba iz godine u godinu sve manje, a Albanaca, kojih do 1999. godine gotovo da nije bilo - sve više.

Arhiva

PARASTOS ŽRTVAMA KOD SPOMEN-PLOČE

ŽRTVE masakra u Starom Grackom su braća Jovica (29) i Rade (32) Živić, Saša (36) i LJubiša (60) Cvejić, Stanimir (44) i Božidar (52) Đekić, Andrija Odalović (32), Miodrag Tepšić (48), Milovan Jovanović (30), Mile (42), Slobodan (34), Novica (17) i Momčilo Janićijević (53) kao i najstarija žrtva ovog masakra Nikola Stojanović (63), koji je izbegao iz susednog Krajišta. NJihova imena ispisana su na spomen-ploči u centru sela, gde se svake godine na godišnjicu zločina, 23. jula, služi parastos. Ove godine služiće ga vladika raško-prizrenski Teodosije, a kako je najavljeno, prisustvovaće i Petar Petković, direktor Vladine Kancelarije za KiM.

OBUSTAVLJENA ISTRAGA

O ZLOČINU u Starom Grackom, zvanično se gotovo ništa ne zna. Istragu je započeo Unmik, pa je predmet predao Euleksu koji je 2016. obustavio istragu usled "nedostatka dokaza". Sedam Albanaca pripadnika terorističke OVK bilo je pod istragom za ovaj masakr, a policija Unmika je u oktobru 2007. uhapsila Mazljuma Bitićija iz sela Veliki Alaš i pustila ga posle dva meseca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)