KNJIŽEVNOST SRPSKA, NIJE SAMO SRBIJANSKA: Na skupu u Tršiću doneta Deklaracija o zaštiti nacionalne literature, jezika i kulture

LJ. BEGENIŠIĆ

22. 06. 2021. u 10:00

POVEĆATI brigu o srpskom jeziku i književnosti kroz više časova i natpredmetni status u školama, očuvati celinu srpske književnosti u svim epohama i na celokupnom prostoru na kome je stvarana, kanon srpske književnosti, kada bude ustanovljen, mora da bude osnova za nastavu književnosti u školama...

КЊИЖЕВНОСТ СРПСКА, НИЈЕ САМО СРБИЈАНСКА: На скупу у Тршићу донета Декларација о заштити националне литературе, језика и културе

Kuća Vuka Stefanovića Karadžića

Ovo je deo zahteva i ciljeva koje sadrži Deklaracija o srpskom književnom kanonu koja je doneta na Drugoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji održanoj u Tršiću proteklog vikenda.

Učesnici skupa, ugledni profesori i naučnici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, u ovom dokumentu su naveli i da kanon srpske književnosti čine dela bez kojih je srpska književnost kakvu poznajemo nezamisliva i o kojima svaki naraštaj nužno razmišlja i govori.

U radu konferencije posebno je istaknut značaj izrade i primene principa za oblikovanje srpskog književnog kanona na celokupnom srpskom jezičkom, književnom i kulturnom prostoru, što uključuje velike autore kao što su Vladan Desnica, Branko Ćopić, Petar Kočić i dr.

Još jednom je naglašena važnost proučavanja dubrovačke književnosti u okviru kanona. Akcentovana je i uloga narodne književnosti koja je, kako je govorio Vasko Popa, "naša klasika, jedina i prava". Posebno je istaknuta suštinska i funkcionalna povezanost srpskog jezika i književnosti u nastavi.

Potpisnici Deklaracije ukazali su na trajne određujuće činioce kanona srpske književnosti. To su: književnoumetnička dela u kojima jezici srpske kulture - srpski narodni, srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski i vukovski - dostižu svoj simbolički i izražajni vrhunac, zatim tu je i celokupni korpus srpske književnosti - narodna, stara, uključujući i dubrovačku književnost, novu književnost i stvaralaštvo na celokupnom srpskom kulturnom prostoru od Hilandara do Sent Andreje i od Temišvara do Trsta, zahvaljujući kome su nasta(ja)la književna dela koja su odrazila kontaktnu prirodu srpske kulture i njeno prožimanje sa evropskom tradicijom.

Jedan od učesnika konferencije, prof. dr Aleksandar Jovanović kaže, za naš list, da činjenica da je održana već druga Interkatedarska srbistička konferencija u Tršiću ima izuzetan značaj jer povezuje najznačajnije srbiste sa svih odgovarajućih katedri filoloških, filozofskih, učiteljskih i pedagoških fakulteta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

- Oni su govorili o svim teškoćama u nastavi srpskog jezika i književnosti, na svim nivoima obrazovanja. Prošle godine su donete dve deklaracije o neophodnosti povećanja broja časova, koje su, dobrim delom, prećutane od naših prosvetnih vlasti, ali one su tu i ne mogu se zaobići. Od njihovog usvajanja zavisi i sudbina ovogodišnje deklaracije - upozorava prof. Jovanović.

Naš sagovornik pojašnjava da je Deklaracija o kanonu srpske književnosti, koja je uvek i deklaracija o srpskom književno-obrazovnom kanonu, imenovala njegove bitne momente kao dinamičke vizije celine naše književnosti u njenom istorijskom trajanju i savremenosti: njegovu neraskidivu vezu književnosti sa srpskim jezikom, uključivanje celokupnog korpusa naše književnosti (narodne, stare i nove) nasta(ja)le na celokupnom srpskom kulturnom prostoru, njegov identitetski i opštehumanistički značaj.

- U Deklaraciji se, istovremeno, ukazuje na neophodnost dugotrajnog i sistematskog rada svih srbista na očuvanju celine i vrednosti srpske književnosti, posebno u obrazovanju - kaže prof. Jovanović. - To je izuzetno važno u vremenu kada je srpska kultura napadnuta iz više pravaca, i spolja i iznutra, od svođenja srpske književnosti na srbijansku, do nasilja političke i rodne korektnosti nad književnim delima, kojima se na taj način oduzima ne samo umetnička lepota, nego i moć da se suoče sa zlom u svetu i da ga prevladaju. Neophodno je da načela Deklaracije o srpskom književnom kanonu dosledno budu u osnovi delovanja svih naših srbista. Jer, Deklaracija nema nikoga osim nas i našeg naučnog, nastavnog i etičkog autoriteta. Nije to malo, naprotiv samo ako budemo dosledni i istrajni!

PROTIV IDEOLOŠKE UPODOBLJENOSTI

UČESNICI konferencije naveli su i da se suprotstavljaju osporavanjima kanona koja "vođena željom da ga upodobe ideološko-politički poželjnoj slici današnjice", poništavaju istoriju srpske književnosti i zanemaruju dugo trajanje mišljenja o njoj.

- Zalažemo se za stalnu otvorenost rasprava o uvek novom sagledavanju kanona - što boljem, pouzdanijem, potpunijem kada je reč o činjenicama, uz naučno preispitivanje prethodnika, a sa stanovišta koje uvažava raznorodne dimenzije savremene srpske kulture, u njihovom što saglasju, a što polemičkom odnosu - navodi se u dokumentu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)