ISTORIJSKI DODATAK - NEMOĆ AUTONOMAŠKOG RUKOVODSTVA: Crnogorski funkcioneri nisu načelno bili protiv mitinga kao njihove kolege iz Vojvodine

Nebojša Vladisavljević

24. 06. 2021. u 17:15

DO SREDINE SEPTEMBRA uočljivo je bilo nezadovoljstvo građana u Vojvodini, mada se broj učesnika u protestima i dalje merio u hiljadama a ne desetinama hiljada.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕМОЋ АУТОНОМАШКОГ РУКОВОДСТВА: Црногорски функционери нису начелно били против митинга као њихове колеге из Војводине

Foto Arhiv Muzeja Vojvodine

Sve veće nezadovoljstvo građana nije uticalo na personalni sastav pokrajinskog rukovodstva niti na njegovu politiku. Pat pozicija između visokih funkcionera Vojvodine i njihovih protivnika na protestima konačno je narušena u drugoj polovini meseca. Pokušavši da talas mobilizacije okrene u svoju korist, pokrajinsko rukovodstvo je zakazalo miting podrške svojoj politici u Sremskoj Mitrovici za 15. septembar. S namerom da oteža prisustvo pristalica srpskog pokreta i njihovih saveznika izvan Kosova, rukovodstvo se odlučilo da se miting održi radnim danom, a ne tokom vikenda. Tehnička podrška mitingu bitno je odstupala od improvizovane opreme lokalnih aktivista na prethodnim mitinzima u Vojvodini. Moćna pojačala su neutralisala skandiranje protiv rukovodilaca Vojvodine. Ispostavilo se da je na mitingu bilo mnogo policajaca u civilu: tokom kratkotrajnog pljuska mnogi učesnici su obukli iste kabanice, očigledno iz državnih rezervi.

Naslućujući da je reč o prelomnom trenutku, pokrajinski funkcioneri, srpski pokret sa Kosova i lokalni aktivisti u Vojvodini borili su se da dovedu što više pristalica. Na kraju, pojavilo se oko 30.000 ljudi. Aktivisti pokreta prvi put su se oslonili na državne organizacione resurse za svoje proteste u Vojvodini. Šparavalo je kasnije svedočio da je od lokalnih partijskih rukovodilaca u centralnoj Srbiji tražio desetak autobusa za prevoz demonstranata - Srba sa Kosova u Sremsku Mitrovicu.

ISKUSNI AKTIVISTI, kao što se moglo predvideti, pokazali su se boljim organizatorima od pokrajinskih rukovodilaca. Zviždali su govornicima koje je poslalo pokrajinsko rukovodstvo, opstruirali su i na kraju napustili miting da bi u blizini održali svoj protest. Pošto su mediji temeljno izveštavali o tim događajima, vesti o neuspehu kontramitinga pokrajinskih funkcionera brzo su se proširile i, pored mitinga održanih narednih dana, otvorile put za njihov konačni pad.

Sledeći veliki događaj bio je drugi miting u Novom Sadu 25. septembra. Lokalni aktivisti, podržani peticijom sa 200 potpisa građana Novog Sada, sada su otvoreno zahtevali da lokalne vlasti obezbede logističku podršku mitingu. Vlasti su uzvratile prismotrom potpisnika peticije od strane bezbednosnih službi i pokušale da zaplaše najaktivnije među njima, prema svedočenjima dvojice potpisnika. Miting je na kraju organizovan uz logističku podršku "Jugoalata", velikog preduzeća čiji su se uprava i sindikat dugo suprotstavljali lokalnom rukovodstvu. Oko 50.000 građana se pojavilo na protestu zahtevajući ostavku pokrajinskog rukovodstva. Boško Krunić, član saveznog partijskog predsedništva i njegov bivši predsednik, i jedan od vodećih članova pokrajinskog partijskog predsedništva, svedočili su da se pokrajinsko rukovodstvo u to vreme već osećalo bespomoćnim suočavajući se sa protestima.

U CRNOJ GORI, podrška srpskom pokretu sa Kosova je od samog početka bila značajna, što se odrazilo u velikom broju učesnika i emotivnom raspoloženju na avgustovskom mitingu u Titogradu. Visoki funkcioneri Crne Gore nisu načelno bili protiv mitinga kao njihove kolege iz Vojvodine, ali su ipak pokušali da preko lokalnih vlasti spreče njihovo održavanje u svojoj republici. Rukovodstvo se takođe potrudilo da lokalna štampa i državna televizija negativno izveštavaju o događajima. To nije zaustavilo niti usporilo lokalnu mobilizaciju građana. Protivrečne zvanične izjave o mitinzima samo su podstakle nezadovoljstvo i izazvale prestrojavanje unutar političke klase. Više lokalnih funkcionera i onih iz srednjeg ešelona sada su javno preispitivali tu politiku. Lokalni funkcioneri sa Cetinja odbili su da spreče ili odlože miting planiran za 18. septembar, a nekoliko funkcionera SSRN zahtevalo je da se miting zvanično prizna kao legitimni oblik političkog delovanja. Lokalne vlasti u stvari su organizovale mitinge pod pokroviteljstvom SSRN, a lokalni funkcioneri su otvoreno podržavali srpski pokret sa Kosova. Mitinzi u Nikšiću, sa 50.000 učesnika, i na Cetinju, sa 30.000, 18. septembra uključili su nekoliko radikalnijih slogana i transparenata. Masa je skandirala: "Idemo na Kosovo" i "Hoćemo oružje", kao i parole o bliskosti Srba i Crnogoraca. Demonstranti su uzvikivali slogane podržavajući Miloševića i neke visoke funkcionere Crne Gore, kao što su Orlandić i Radonjić, ali i protiv drugih, na primer, Žarkovića i Đuranovića. Još jedan miting, sa oko 30.000 učesnika, održan je u Andrijevici nedelju dana kasnije. Vodeći član državnog predsedništva Crne Gore svedočio je da su tada događaji već izmakli kontroli. Sve u svemu, značajno učešće građana na mitinzima od samog početka, imajući u vidu broj stanovnika Crne Gore, kao i sve veće otpore lokalnih i drugih funkcionera zvaničnoj republičkoj politici odražavali su sve veću političku nestabilnost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)