MEKI PRITISCI NA SRPSKU BAŠTINU NA KiM: Naučni skup u SANU o zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa u našoj južnoj pokrajini

M. Kralj

01. 06. 2021. u 21:26

OČUVANJE našeg kulturnog nasleđa jedan je od uslova opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i spada među prioritete kulturne politike naše zemlje.

МЕКИ ПРИТИСЦИ НА СРПСКУ БАШТИНУ НА КиМ: Научни скуп у САНУ о заштити и очувању културног наслеђа у нашој јужној покрајини

Foto P. Milošević

Ovo je, otvarajući dvodnevni naučni skup u SANU - "Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na KiM", rekla ministarka kulture i informisanja Maja Gojković. Govoreći o važnosti borbe na međunarodnom planu za očuvanje te baštine, ona je navela:

- U kontaktu sa predstavnicima Uneska i drugih institucija, svakodnevno podsećamo da pretenzije Prištine za prijem u članstvo međunarodnih organizacija koje se bave kulturom nisu u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, niti su u interesu očuvanja kulturnog nasleđa.

Prema njenim rečima, oni koji pretenduju na našu kulturnu baštinu računaju na trajno uništavanje sećanja i identiteta našeg naroda na tom prostoru:

Sve više smo, kako je rekla, svedoci "mekog pritiska" na našu versku i kulturnu baštinu, navodeći primere: postavljanje tzv. kosovske zastave i služenje rimokatoličke mise na ostacima Crkve Svetog Nikole u Novom Brdu, izgradnja magistralnog puta neposredno uz manastir Visoki Dečani; odbijanje lokalne samouprave da sprovede odluku Ustavnog suda u Prištini i vrati Dečanima 24 hektara zemlje...

- Naše kulturno blago na KiM decenijama unazad i sve do danas, izloženo je različitim vrstama nasilja i pretnji, otvorenim nasrtajima i fizičkom uništavanju, kao i svakodnevnim kampanjama i pritiscima, pokušajima brisanja i falsifikovanja - navela je Gojkovićeva, podsećajući da je Ministarstvo preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture sprovelo konzervatorsko-restauratorske radove u Banjskoj, Dečanima, Pećkoj patrijaršiji, Gračanici, Bogorodici LJeviškoj, Velikoj Hoči i Svetim arhangelima, a da se ove godine nastavljaju radovi u Banjskoj i Bogorodici LJeviškoj.

Naučno je utvrđeno tokom 19. i 20. veka da na KiM postoji 1.994 srpska toponima: 1.181 crkva, 113 manastira, 48 isposnica, osam spomen-

-kapela, 543 groblja, 96 tvrđava, 14 dvoraca srpske vlastele, podsetio je Zoran Garić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Priština - Leposavić, dodajući da je broj spomenika kulture - 372 (55 stambenih, 15 javnih, 160 verskih, 12 spomenika vojne arhitekture, 57 arheoloških mesta, 23 gradske celine, 13 inženjerskih i privrednih građevina i 37 spomenika memorijalne arhitekture).

Posle ulaska međunarodnih snaga, prema njegovim rečima, samo od juna do oktobra 1999. srušeno je, oštećeno ili oskrnavljeno 76 srpskih svetinja. A prema podacima SPC od juna 1999. do avgusta 2001. uništeno je 107 spomenika i pravoslavnih građevina. U martovskom pogromu 2004. samo za dva dana porušeno je još 19 spomenika kulture i 15 kulturnih mesta.

Naučni savetnik Balkanološkog instituta Danica Popović podsetila je da je istorija naše baštine na KiM, kontinurana povest stradanja, počevši od rušilačke stihije otomanskih osvajača. Kada je u pitanju budućnost brige o njoj, pozvala se na reči Stojana Novakovića, koji je tvrdio da je srpska baština na KiM, tačka na kojoj srpski narod ne može da čini bilo kakve ustupke, kompromise i transakcije.

BOGORODICA LJEVIŠKA PROKIŠNJAVA

GOVOREĆI o velikim problemima i mnogobrojnim izazovima naših stručnjaka, u poslednje dve decenije, kada je u pitanju konzervatorsko-restauratorski rad na zidnom slikarstvu srpskih srednjovekovnih spomenika na KiM, Aleksandra Davidov Temerinski istakla je kao pozitivan primer potpunu obnovu živopisa u Gračanici. Ali, i upozorila je na alarmantno stanje u prizrenskoj Bogorodici LJeviškoj, stradaloj u pogromu 2004, gde su freske samo delimično obnovljene, a crkva odnedavno i prokišnjava, na istočnoj strani.

PITANJE SVIH PITANJA

ISTAKAVŠI značaj projekta "Srpsko pitanje", koji je pokrenula SANU, Vladimir Kostić, njen predsednik, istakao je:

- Želja je da se uz prisustvo članova SANU, uz učešće relevantnih institucija i pojedinaca pokreću pitanja od vitalnog značaja za naše društvo, narod i državu. Bilo je jasno da će u takvim planovima prioritet svih prioriteta biti problemi na KiM - kazao je Kostić, konstatujući da je skup nekoliko puta odlagan zbog pandemije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)