DOKTOR PAUNIĆ OTKRIO ZABRINJAVAJUĆU STATISTIKU: Skoro svaki peti oboleli od Kovida 19 ima ovaj problem

Novosti online

26. 05. 2021. u 20:47

SVE više se govori o toku i posledicama infekcije koronavirusom i tragovima koje ostavlja na brojne organe. Dr sc. med. Zoran Paunić kaže da koronavirus izaziva bolest kovid 19, za koju se u poslednje vreme sve više ističe da je sistemska, a ne samo pulmološka bolest, i da napada brojne organe, pa i bubrege.

ДОКТОР ПАУНИЋ ОТКРИО ЗАБРИЊАВАЈУЋУ СТАТИСТИКУ: Скоро сваки пети оболели од Ковида 19 има овај проблем

Foto: Depositphotos

- Prema dosadašnjim saznanjima, koja se stalno menjaju i dopunjuju, kako pandemija odmiče i ne prestaje, korona virus može da ošteti funkciju bubrega indirektno, preko hemodinamskih promena (hipo ili hipertenzije, dehidratacije, hipervolemije), preko citokina u okviru generalizovane infekcije (sepse) ili direktno, citotoksičnim dejstvom na tkivo bubrega ili, izazivajući tromboze u krvnim sudovima bubrega - ističe dr Paunić.

- Zabeleženi su i slučajevi, doduše dosta retki, da virus izaziva sam po sebi glomerulonefritis ili vaskulitise. Značajno može da pogorša tok bolesti kod osoba koje već imaju bolest bubrega, bilo da se radi o glomerulonefritisima sa proteinurijom i/ili hematurijom, bilo o različitom stepenu hronične bubrežne slabosti.

Dr Paunić naglašava da je teško precizno da se kaže kolika je učestalost tih problema, jer podaci iz različitih studija variraju sa procentom zahvaćenosti bubrega ovom bolešću, u zavisnosti, kako od geografske regije, tako i od toga da li se radi o ambulantnim ili hospitalizovanim bolesnicima, a u okviru hospitalizovanih, da li se radi o onima koji su u jedinicama intenzivne nege ili van nje.

- Uglavnom, smatra se da oko 17 odsto svih hospitalizovanih ima neki oblik pogoršanja bubrežne funkcije, a da pet procenata zahteva lečenje dijalizom. Interesantno je da novije studije nalaze da je sada učestalost akutne bubrežne slabosti manji nego na početku pandemije, iako za to nema još dovoljno dobrog objašnjenja. Kod onih pacijenata kod koji se javi akutna bubrežna slabost, povećan je rizik od smrtnosti i do šet puta. Kada napuste bolnicu, 50 odsto ovih bolesnika još uvek ima bubrežnu slabost - kaže dr Paunić za Danas.

Ovaj nefrolog savetuje pacijentima sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom da za febrilnost treba, na prvom mestu, da koriste paracetamol, a da izbegavaju, koliko je to moguće ibuprofen (Brufen(r)), ketoprofen (Ketonal(r)) i slične tzv. nesteroidne antiinflamatorne lekove, jer oni mogu nepovoljno da utiču na funkciju bubrega.

- Osobe koje boluju od bolesti bubrega i uzimaju neku imunosupresivnu terapiju (pronizon, azatioprin – Imuran(r), mikofenolat – Cellcept(r), ciklofosfamid – Endoxan(r) ili slične), treba ovu terapiju odmah da modifikuju, a u skladu sa preporukama njihovih nefrologa. LJudi koji piju lekove za pritisak iz grupe tzv. ACE inhibitora, ili iz grupe "prila" (enalapril, monopril, kaptopril i slični) ili iz grupe blokatora AT2 receptora, tzv. "sartana" (losartan, valsartan, irbesartan, telmisartan i slični), ne treba da prekidaju ovu terapiju, osim ako je došlo do razvoja hipotenzije. Ovo napominjem zbog toga što su u početku postojale neke dileme da li ovi lekovi, koji deluju na enzim ACE (a ACE2 je ciljni protein koji koristi novi koronavirus za ulazak u naše ćelije) pogoršavaju tok bolesti. Više studija je pokazalo da ovi lekovi ne utiču na kovid - savetuje dr Paunić.

Dr Zoran Paunić poručuje da je "jedini izlaz iz ove pandemije vakcinacija kao preventivna mera, a kod obolelih lekovi za efikasno i rano lečenje korona virusa".

(B92)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)