Beograd

Beogradske priče: Pusta Slavija

Zoran NIKOLIĆ

22. 04. 2020. u 11:15

Ovaj deo grada je bio periferija, pa su se ulice nepravilno slivale ka njemu dok nije oformljen kružni tok

Simbol beogradske gužve svakako je Trg Slavija. Ne samo vozači početnici, već i oni iskusni često strepe od prolaska ovom saobraćajnicom. Kako često kažu, "ne strepim da ću ja da napravim grešku, već da će neko drugi da pogreši". A greške su česte.

Vožnja ovim putem postala je hazarderski potez u doba velikih saobraćajnih gužvi u gradu.

Nije oduvek tako bilo. Na dve fotografije podsetićemo vas da je Slavija dugo bila obodni, periferni deo grada koji je dobio na važnosti tek doseljavanjem velikog broja stanovnika. Zato su pre Drugog svetskog rata ulice koje prilaze ovom prostoru bile prilično neobično uklopljene u gradski ambijent, da bi tek u ratu forma kružne raskrsnice konačno zažvela.

Pročitajte i: Beogradske priče: Nostalgični posleratni kadrovi

Najzad, 1951. godine izgled ovog dela dobija oblik koji je u glavnim crtama sačuvan do danas. Da je ovakav izgled Slavije najsrećniji - verovatno i nije, i on nije najbolje rešen ni urbanistički ni arhitektonski. Tako je veliki arhitekta Uroš Martinović bio sklon da ovaj deo grada deklariše kao "provincijski ringišpil". Od doba kada je on to izjavio pa do danas stvari se nisu ozbiljno promenile.

U svakom slučaju, nekadašnji izgled ovog gradskog trga umogome je drugačiji od današnjeg - po broju automobila. Nekadašnji trg bio je mesto na kojem su Beograđani mogli da zateknu poneko zaprežno vozilo. Danas je sasvim drugačije, a automobili i gužva su sastavni deo Slavije.

BIOSKOP

Bioskop "Slavija" nalazio se na mestu gde je danas veliki parking na otvorenom. U oštrom, puranističkom i restriktivnom dobu komunizma, to je bio prvi bioskop u kojem su bili prikazivani filmovi sa slobodnijim, erotskim scenama. Uz njega na "istom glasu" bio je bioskop "Parizan", preko puta Železničke stanice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije