Београдске приче: Носталгични послератни кадрови

Београд је у Други светски рат ушао као град са око 400.000 становника. Ратне године су мењале демографску слику града, а у периоду који је наступио престоница нове Југославије брзо је нарастала.

Велики број људи је током деценија које су уследиле досељен у главни град мењајући његове навике и урбану структуру.

За то време град је потпуно изменио своју физиономију, и добио обрисе метрополе. Додуше, пре тога имао је још један велики "задатак": да све новопридошле становнике, са изразито руралним навикама, "адаптира" у житеље метрополе. А то баш и није био лак посао.

Овог пута неколико фотографија одводи нас у то, послератно време.

Зелени венац је постајао важно саобраћајночвориште. Истини за вољу, био је то и пре рата, поготово од када је 1934. године отоврен Мост краља Александра. Био је то висећи мост који је срушен на самом почетку Другог светског рата. На његовом месту данас се налази Бранков мост.

Низ Призренску, а затим Бранкову улицу прво је прошла трамвајска линија за Земун, са ознаком "14". Иако данас то делује необично, трамваји су заиста ишли том трасом од 1934. године, да би ратним рушењем моста ова линија заувек престала да постоји.

Са друге стране помаљали су се први наговештаји да ће Нови Београд постати значајан део метрополе.

Пре рата почело је насипање новобеоградске стране, па је део од данашњег Бранковог моста, па надаље ка Ушћу и Хотелу "Југославија" насут песком пре почетка првих ратних операција. После окончања највећег ратног сукоба у историји овај део био је заравњен, спреман за градњу, али сада су на реду биле нове грађевине. Прво су побијени шипови за здање данашње Палате "Србија" која је првобитно направљена као зграда Савезног извршног већа однашње Југославије. Иако су радови почели, морали су да буду заустављени због обилних подземних вода са којима грађевинари нису могли лако да се изборе.

Тек, стара новинарска теза како добра фотографија по правилу говори знатно више од бројних, исписаних речи - и овог пута добија на снази.

МОСТ И ПУТ

Траса која води преко данашњег Бранковог моста првобитно је настављана улицом која није ишла данашњим правцима. Тада још није био осмишљен Булевар Николе Тесле, нити Михаила Пупина. Постојећи пут, наслеђен из предратног периода био је пут за Земун који је водио дијагонално у односу на ове две улице. Прелазио је баш поред данашње Палате "Србија" и био је покривен коцком.