DANAŠNjEM posmatraču je potpuno neobično kada vidi fotografije ulica, poput Miloševe - bez automobila. Iako je arhitektura u velikoj meri nepromenjena, pa su najvažnije zgrade Ulice kneza Miloša i dalje iste, pusti kolovozi pozivaju na nevericu.

Pažljiv posmatrač uočiće kako je kocka, koju su tadašnji Beograđani često zvali i "kadrmom" bila osnovni način na koji je ulica bila pokrivena. Asfalt još nije bio redovno u upotrebi, pa je ovaj način pokrivanja kolovoza dugo bio najpopularniji. Istina, u mnogo slučajeva će se ispostaviti da je bio i - najtrajniji.

Nekako je slično i sa Ulicom vojvode Stepe koja je jedan od "najčudnijih simbola beogradske neplanske gradnje". Šta se sve "utovarilo" i "udenulo" u ovu ulicu, a potom i poniklo u njoj, pravo je čudo. Visoki soliteri, neplanske, brzo podignute kuće, građevinski "potpisi" kojekakvih legalnih i manje legalnih vlasnika...

Tako je nekadašnji izgled, na kojem su prikazane samo stare prizemne kuće, sasvim nestvaran. Pogotovo što se pored njih "šunja" i stari tramvaj, kao da se bojažljivo probija ka vrhu Stepne ulice.



PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Nekoliko detalja iz "zlatnih tridesetih"



Slično je i na rasršću Mekenzijeve i Kursuline, na Vračaru, gde u dnevnom špicu u kadar fotoreportera može da se "umesti" samo jedan trolejbus. Danas bi vozačima bio potreban "podebeo" nervni sistem i mnogo vremena da ovuda prođu tokom dnevnog dela dana. A nekada je sve bilo pusto, uz samo jedno vozilo na elektropogon.



Tramvaji su se i tada spuštali ka Autokomandi i vozili ka Voždovcu, a gužve su, valjda, odvajkada bile deo svakodnevnog "urbanog folklora" na domaći način.



U međuratnom periodu nije bila retkost da ljudi prosto vise na tramvajskim vratima. Istina, ovo šinsko vozilo nije se kretalo prebrzo, ali ovaj rizik sigurno nije bio preporučljiv. Pa ipak, bio je redovan u ambijentu gradskog prevoza.




AUTOKOMANDA

OVAJ deo grada nosi ime još iz predratnog doba. Tada je vojska u ovom delu grada držala svoja vozila, a tako je bilo i ime vojne jedinice. U Beogradu se lako "zapati" jedan naziv koji je posle teško iskoreniti.

Iako je vojska odavno otišla iz tog dela grada, nekako je ime ostalo prijemčivo do dana današnjeg.