MNOGO je metropola koje postoje vekovima, ali njihovi stanovnici ih doživljavaju kao mesta koja se ne menjaju mnogo. Kada živimo u jednom gradu imamo potrebu da njegove obrise čuvamo kao neku vrstu konstante, a što smo stariji novotarije čak počinju i da nas nerviraju. Ljudi najviše vole svoj grad kao jednu vrstu gigantske uspomene na mladost.

Valjda su zato mnogi zbunjeni kada ugledaju neke od linija i kontura svog grada kao neka potpuno strana mesta, jer su takva bila još davno pre njihovog rođenja.

Upravo takva je i fotografija koja Beograđane vodi u ambijent pre više od jednog veka, kada se Ulica carice Milice "ulivala" na Zeleni venac na istom mestu gde to čini i sada. Ali...

Tada nije postojala "šesnaestica" ili autobuske linije "95", "65"... Tu je bila skromna udžerica, sasvim pristojna kućica za vreme u kojem je nastala. Posle Drugog svetskog rata smenila je zgrada "Beobanke", ali kada nas je mučena tranzicija "ubedila" da treba da ukinemo svoje banke i uvezemo tuđe, uloga ovog zdanja je "prenamenjena". Prestala je da bude zgrada, a postala je krezuba, obezličena armiranobetonska konstrukcija koja sablažnjenom posmatraču ruži najstrožiji centar grada.

PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Stogodišnji pogled na Ušće

"Beogradske priče" su već prepričale i zabeležile bezbroj pripovesti o Zelenom vencu, a ovog puta samo samo želeli da dodirnemo ambijent nekog doba koje je postojalo pre nego što su mnogi današnji čitaoci započeli svoje postojanje u glavnom gradu.



U omalene radnje koje su postojale u kući ulazilo se drvenim stepenicama (basamcima) direktno iz ulice. Cigla je još bila prilično skupocen građevinski materijal pa su mnoge kuće onog doba bile od naboja, odnosno mešavine blata i pleve koje je držala drvena konstrukcija.

Zaprege su bile redovan i najčešći vid saobraćaja, a početkom 20. veka Beograd je imao oko 70.000 stanovnika.

Bila je to omalena varoš čiji se status postepeno menjao, ali konture velegrada u koji će se pretvoriti još su bile daleko...



TRAMVAJ

ŠINE koje se vide na fotografijama takođe su neuobičajene za Beograđane koji su na Zeleni venac navikli kao na mesto krcato autobusima.

Pa ipak, od 1935. godine ovuda je prolazila tramvajska pruga koja je spajala Beograd i Zemun. Linija je nosila oznaku "14".