Beogradske priče: Nekadašnji mirisi Knez Mihailove i okoline

Zoran Nikolić

04. 10. 2018. u 17:28

Београдске приче: Некадашњи мириси Кнез Михаилове и околине
Posle austrijskog osvajanja u 18. veku ovde su bili krivudavi sokaci, a vrh Beogradskog grebena je odvajao mesto gde su živeli Germani, od savske obale na kojoj su bili Srbi

Šetnja najpoznatijom beogradskom ulicom, koja nosi ime Kneza Mihaila, podrazumeva tačno 690 metara. Ulicu je projektovao davne 1867. godine veliki gradski urbanista Emilijan Josimović, čovek koji se prvi dao u borbu sa krivudavim tuskim sokacima odmah pošto su Osmanlije napustile varoš.

Prvi potezi koji su ocrtali današnje linije centralnih gradskih ulica delo su Austrijanaca i vremena njihove vladavine gradom od 1717. do 1739. godine. Tada novi varoški vlastodršci ruše mnoge neugledne udžerice i sokake i odlučuju da uvedu jasnije i pregledne ulice.

Centralni posao bio je odeliti dunavski i savski deo, a Beogradska greda je mogla da bude upravo geografska granica, kojoj su uskoro dodati i urbani obrisi. Iako dugo nije bila mnogo više od obične ulice načičkane baštama i neuglednim, običnim kućama, bila je međa koja je odvajala Germane i Srbe.


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Kako je nekada išao put od Zemuna ka Beogradu

Ovi prvi su zaposeli Dorćol, a drugi okolinu Saborne crkve i desnu savsku obalu.

Na dorćolskoj strani su ponikle upravne zgrade kao i prinčeva rezidencija (Pirinčana), dok su savamalski vetrovi "nastanili" Srbe u deo bliži Savi. Tako je bilo tokom prvih decenija 18. veka, da bi potom i Turci više voleli dorćolsku stranu, po kojoj su, uostalom i nadenuli ime ovom delu grada. Podsećamo, na turskom "dort" označava broj četiri, dok je "jol" naziv za put, pa bi u prevodu ovo bio susret četiri puta ili jednostavnije - raskrsnica.

U to vreme Knez Mihailova nije bila ni malo atraktivan deo grada, već deo gde su najvažnije bile bašte i vinogradi.

Tako ni današnji izgled Saborne crkve nije onakav kakav je ovaj pravoslavni hram ranije imao. Najpre je u 15. veku ovde bio hram posvećen Svetim Arhistratizima, da bi ga Turci spalili, a Srbi opet podigli svoju crkvu u 18. veku. Na žalost, i ona je imala istu sudbinu. Na kraju je knez Miloš Obrenović dao nalog da se izgradi crkva koju danas poznajemo, a njena izgradnja i oslikavanje okončani su 1845. godine.

Pa ipak, kada danas pripovedamo o Beogradu i koristimo reč "grad" ne treba odmah da imamo asocijaciju na metropolu, jer je to bila znantno manja varoš, okupljena oko današnjeg najstrožeg centra.

Tek kada je 19. vek dublje "zagazio" u svoju drugu polovinu, na prostoru Knez Mihailove ulice se rađaju građevine koje podižu najbogatije, pa samim tim i najuticajnije porodice onog doba.

Takvu šetnju obeležavao bi početak kod boemskog sastajališta, kafane "Albanija", po kojoj i današnja palata nosi ime. Stari bircuz opisivali su i ondašnji hroničari sećajući se da je bila neugledna, ni po čemu posebna, sa zemljanim podovima.

Pa ipak, fotografije iz tridesetih godina (ponovo je najčešće autor Aca Simić, vešti fotograf onog doba), pokazuju na buran život u popularnom "Knezu", kao i šarolike reklame koje su krasile ondašnje fasade. Posebnu pažnju su privlačile Robne kuće "Mitić", fabrika čokolade "Šonda", kao i mnogi drugi...


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Mala zabuna kod "Kolarčetove" ulice

Knez Mihailova je potom imala kolovoz od kamenih kocki, koji je bio jasno ograničen pešačkim trotoarom. Takav izgled je sačuvala do osamdesetih, kada dobija današnji izgled. Malobrojni gradski automobili nisu imali zabranu vožnje ovim delom grada, naprotiv, vozila su bila sastavni deo ambijenta Knez Mihailove i dugo posle rata.

STAMBOL KAPIJA

U grad se tokom austrijske vlasti, prvih decenija 18. veka ulazilo kroz Stambol kapiju, kako je kasnije prozvana, pa je Vasina ulica u to doba držala "primat". Ova kapija je ostala po zlu upamćena kod Srba, jer je u tursko vreme bila mesto gde su često nabijani neposlušnici na kolac ili bi im bile odsecane glave.

Stari hroničari poput Milana Đ. Milićevića beležili su da je kapija poticala još iz doba princa Eugena, koji je oteo grad od Turaka 1717. godine. Potom su grad i tvrđava doživeli veliku i temeljnu rekonstrukciju, a prelaskom u otomanske ruke i kapija dobija turski naziv.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)