Sarajevska ulica: Od zanatlija, do Kineza

SARAJEVSKA, sa svojim dućanima i zanatskim radionicama, jedinstven je i potpuno drugačiji sokak od ostalih ulica u centru Beograda. Duh starih vremena sa požutelih fotografija čuva oko tridesetak majstora, koji se odupiru navali radnji sa brzom hranom i lokala sa jeftinom istočnjačkom robom.

Ovaj trgovački i zanatski kvart, važan je saobraćani koridor, koji u jednom smeru povezuje Gazelu i centar grada. Proteklih godina, veći deo ulice potpuno se izmenio, jer su nestale brojne prizemne zgrade. Na njihovim mestima nikle su višespratnice. Međutim, ulica je sačuvala poslovni duh. Tu se i danas "okreću" pare i pružaju usluge.

- Do pre samo dve decenije zanatlije su dominirale u odnosu na trgovce, ali se "odnos snaga" promenio. Mnoge zanati su i potpuno nestali, jer stari majstori iza sebe nisu ostavljali naslednike - priča bravar Dimitar Drangov(53), koji sa osmehom, ponosno pokazuje na sina Jovana (20), koji nastavlja očev posao.

U potezu dugačkom samo 600 metara, još uvek posluju krojači, šusteri, vunovlačari, frizeri, pekari, auto-mehaničari, električari, tašneri, limari, it programeri, slikari, staklorezci, knjigovezci... Sarajevska ima i cvećaru, prodavnice fine konfekcije, ali i radnje sa kineskom i polovnom robom. Tu se može pazariti sve od bele tehnike, poljoprivrednih i bravarskih alatki, tepiha, kancelarijskog nameštaja... Pokvarene časovnike sada popravljaju samo dvojica sajdžija.

- Moja radionica postoji 34 godine, ali posao iz godine u godinu slabi. Od kako je u bombardovanju uništen MUP, izgubio sam 700 mušterija, koje su radili u policiji - priča Ljubiša Velkovski(59), žaleći se da jedva pokriva troškove.

- Plaćam porez paušalno, ali od države nemam nikakve benifite, iako su zanati pred umiranjem.

U Sarajevskoj ima farbara, apoteka, kozmetičarskih radnji, banaka, ali i legendarnih kafana. Ljubitelji dobre kapiljice, svih imovinskih kategorija, žeđ mogu da utole u preko 20 lokala. Od bircuza, restorana, hotela, do fensi mesta.

Posle Drugog svetskog rata, ulica je imala isključivo prizemne kuće. S vremenom, one su se rušile, a zidale su višespratnice u koje se useljavala radnička klasa. Za vreme SFRJ, Sarajevska je važila za kraj grada koji nije bio bezbedan, poznat po kafanskim tučama i mangupskim obračunima. Ni danas nije atraktivna za stanovanje. Kvadrat stana košta manje nego u okolnim ulicama. Kao razlog navodi se buka od saobraćaja i nedovoljno parking mesta.

"INFLACIJA" PEKARA I FRIZERA

POSLEDNjIH deset godina, u Sarajevskoj otvoreno je preko 20 pekara i drugih lokala sa brzom hranom. Primetna je i inflacija frizerskih salona. Kosa se krati na desetak lokacija u krugu od 100 metara. Nekada se znalo ko se gde šiša. Stariji žitelji Sarajevske sa setom se sećaju Boška brice i Lale iz "Pobede", gde danas Radenko nastavlja tradiciju.

CRKVA, DŽAMIJA, PA RUŠEVINA

NA mestu gde se danas ukrštaju Sarajevska i Nemanjina ulica, krajem 18. veka, u vreme kratke austrijske okupacije Beograda, bila je podignuta Crkva Jovana Preteče. Par godina kasnije, po povratku Turaka u Beograd, crkva je pretvorena u džamiju, a stanovnici su uspeli da spasu ikone koje se danas čuvaju u galeriji Matice Srpske u Novom Sadu. Ova crkva, a potom džamija, srušena je u naletu srpskih ustanika prilikom oslobađanja Beograda 1806. godine.