Feljton

SPOZNAJA SNAGE JAVNOG I POLITIČKOG DELOVANJA: Porodična kuća Petrovića u Beogradu nije bila samo prostor za život

PORODIČNO nasleđe bilo je čvrst temelj na kojem je Nadežda Petrović izgradila svoju ličnost, što je odredilo i njenu umetničku, intelektualnu i društvenu misiju. Uticaj oca Dimitrija i njegove porodice Petrović, kao i majke Mileve i njene porodice Zorić, bilo je presudno za prihvatanje nacionalnih, prosvetiteljskih i umetničkih vrednosti.

СПОЗНАЈА СНАГЕ ЈАВНОГ И ПОЛИТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА: Породична кућа Петровића у Београду није била само простор за живот

Foto: "Vikipedija"

Borba za nacionalnu emancipaciju, ali i liberalne vrednosti, osnažena je uticajem Svetozara Miletića, ujaka Nadeždine majke Mileve, čija je politička delatnost ostavila dubok trag u kolektivnoj svesti porodice. Upravo ta jedinstvena povezanost tradicionalnog i modernog, kasnije će postati osnova njenog umetničkog i društvenog angažmana.

Godine detinjstva u Čačku i Karanovcu prošle su bez dubljeg uticaja na Nadeždu, dok je život u Beogradu obeležio njenu mladost i odredio životni put. Dolazak u prestonicu bio je presudan za dalji razvoj, jer joj je nova sredina omogućila šire društvene veze, otvorila pristup kvalitetnijem obrazovanju i poznanstvima sa ljudima iz umetničkih krugova. Istovremeno porodična kuća Petrovića u Beogradu nije bila samo prostor za život, već i neformalno kulturno središte ukrašeno umetničkim i orijentalnim predmetima koje je Nadeždin deda doneo sa svojih putovanja. Takav poseban ambijent bio je važna tačka susreta sa mnogim uticajnim ličnostima, što je dodatno oblikovalo Nadeždinu svest i senzibilitet. U Beogradu je prvi put kroz primere u porodici i u školi postala svesna i snage javnog i političkog delovanja, ali i ograničenja života žena u patrijarhalnom društvu. 

Prvo razdoblje Nadeždinog života bilo je presudno za njen budući životni put u kojem će se preplesti snažna porodična tradicija, umetnička ambicija i nacionalno–politički angažman. Odlazak na školovanje u Minhen 1898. samo će pojačati mnoge osobine koje je već stekla u svojoj porodici i otadžbini.

KRAJEM XIX i početkom XX veka Zapadna Evropa doživela je veliki preobražaj. Ubrzani razvoj železnica, uvođenje električne energije u mnoge sfere života, urbanizacija, sve raširenije obrazovanje i masovna kultura, dodatno su podstakli u modernizaciju. Povećala se i socijalna mobilnost, a žene dobijaju pristup obrazovanju i novim društvenim ulogama. Pozni XIX i rani XX vek je epoha u kojoj kultura postaje i znak klasnog raspoznavanja samosvesne građanske klase čiji se domovi sve više „estetizuju”. 

Evropa je istovremeno bila pozornica širenja nacionalizma, uspona kapitalizma, unutrašnjih socijalnih sukoba, središta odakle je polazila kolonijalna ekspanzija. Razvoj štampe uslovio je i povećanje uticaja javnosti, koja je sve češće i snažnije reagovala na mnoge događaje u svetu, nego što je to bio slučaj u prošlosti.

Dok su evropske metropole rasle i nudile nove kulturne sadržaje, Srbija je početkom XX veka  sa oko 2,5 miliona stanovnika tek započinjala svoju modernizaciju. Susedna Austrougarska imala je u to vreme 46,3,  a Nemačka 56,6 stanovnika. Uvećavao se i broj velikih gradova. Berlin je imao 2,4 miliona, a Minhen pola miliona ljudi. Koncentracija stanovnika u velikim urbanim centrima stvarala je nove prilike za život, od zapošljavanja u industriji pa do zabave. 

NOSTALGIJA U TUĐINI

ODLAZAK iz roditeljskog doma i otadžbine teško joj je pao, a prvi mesec u Minhenu obeležila je duboka nostalgija: "Oh, kako bih te zagrlila Beograde beli, a ti moja draga kućice, po tvome podobiju nigde te nema, a ovde izgubila bi se kako si malena i nejaka. A moja mila sobica puna lepih uspomena, hoću li se još kad pružiti po divanu u tebi i sanjati, a moje knjige, moje, tamo je sve u Beogradu – a ovde hladna tuđina." Bila je srećna što je prijatelji i poznanici iz Beograda nisu zaboravili po odlasku iz Srbije i ponosno je navodila broj pisama i dopisnica koje je dobijala. 

Bilo je to vreme kada je Srbija slala i materijalno izdržavala na desetine studenata na stranim univerzitetima, kako bi dobila obrazovane ljude koji će unaprediti državu. Nemački univerziteti su bili veoma popularni, a srpski studenti su rado gravitirali ka Minhenu. Bila su to deca iz građanskih i intelektualnih porodica, što je uticalo na njihovo socijalno povezivanje i životni stil. Većina njih je živela u blizini univerziteta i formirala male zajednice, što je omogućavalo međusobnu podršku i socijalnu koheziju.  Upravo u takvom ambijentu našla se Nadežda Petrović kada je iz Srbije došla na školovanje u Nemačku.

NADEŽDA je posle dve godine u Kutlikovoj školi slikanja i uz podsticaj Đorđa Krstića donela odluku da 1898. godine nastavi svoje studije u Minhenu. Upisala je privatnu akademiju Antona Ažbea. Naime, sve do prve decenije XX veka za devojke nije bilo predviđeno zvanično školovanje u ovim veštinama. Kako bi nastavila slikarsko obrazovanje bez prekida zaposlenja, Nadežda je od Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije dobila dozvolu da sa nastave odsustvuje godinu dana. Neposredno pred polazak u Nemačku, otišla je zajedno sa majkom do Novog Sada, kako bi se pozdravila sa bliskim rođakom Svetozarom Miletićem.  Nije poznat sadržaj njihovih razgovora, ali je sigurno da je Nadežda veoma cenila Miletića.

Osim što se suočavala s nostalgijom, Nadežda je morala da reši i osnovna egzistencijalna pitanja. U početku je živela od plate nastavnice, jer je dobila plaćeno odsustvo iz škole, kao i od novčane pomoći koju joj je slao otac. Kasnije je stekla i stipendiju Ministarstva prosvete. Po završetku prve godine studija, na očev savet, upisala je i Umetničko–zanatsku školu kako bi stekla dodatnu stipendiju Minitarstva privrede. Značajnu ulogu u tome odigrao je i tadašnji ministar Živan Živanović, porodični prijatelj Petrovića. Ipak, Nadežda nije pohađala ovu školu, već je nastavila da se usavršava u ateljeu Antona Ažbet, kome je bila u potpunosti posvećena. 

U periodu Nadeždinog školovanja u Minhenu (1898–1902) Bavarska je uživala značajnu autonomiju u okviru Nemačkog carstva, koje je formirano 1871. godine. Iako je formalno bila deo jedinstvene države, zadržala je sopstvenu vojsku, železnicu i diplomatsku autonomiju u nekim pitanjima. Politički, Bavarskom je vladao princ–regent u duhu konzervativne monarhije, održavajući ravnotežu između tradicionalnih katoličkih vrednosti i modernizacije. Društveni život Minhena bio je dinamičan i kosmopolitski, iako je postojao izraženi uticaj katoličke kulture i snažni bavarski regionalni identitet. Za razliku od industrijalizovanih delova Nemačke, Bavarska je u to vreme više bila okrenuta agraru, iako se sam Minhen razvijao kao značajan centar industrije, nauke i umetnosti. Grad je zadržao i reputaciju naselja sa boemskom atmosferom, jakim naglaskom na kulturi i umetnosti, što ga je činilo privlačnim mestom za umetničku avangardu tog vremena. 

NEMAČKA kultura je snažno uticala na brojne generacije srpskih umetnika koji su se sve do početka Prvog svetskog rata, za razliku od umetnika iz drugih sredina, najčešće usavršavali u Beču i Minhenu. Usvajali su već oblikovne obrasce koje je nemačka umetnost negovala, ali im je podjednako imponovao i krajnje afirmativan odnos nemačke kulture prema prošlosti, kao i shvatanje uloge umetnosti i umetnika u društvu, odnosno ideje o umetnosti kao obliku društvene svesti i sredstvu društvene akcije. 

Nemački intelektualci, potekli iz redova obrazovane buržoazije, imali su važnu ulogu u oblikovanju nemačke nacionalne ideologije u ovom periodu. Nastojali su da očuvaju kulturnu superiornost nemačkog identiteta zasnovanog na „duhu” (kulturi i obrazovanju), ali su postepeno sve više marginalizovani od strane državnog sistema koji je favorizovao militarizam, birokratiju, industrijalizaciju i masovne medije. Ova napetost između „duha“ i „sistema“ dovela je do toga da intelektualci, osećajući kulturnu ugroženost, pribegnu nacionalnim narativima u kojima su svoju naciju prikazivali kao „izabranu”, moralno i duhovno „nadmoćnu”, sa spasilačkom „misijom”. Suštinski isticali su posebnu istorijsku misiju Nemačke i izuzetnost njene kulture.

SUTRA: ODLUKA DA POSTANE SLIKAR A NE UDAVAČA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SAZNALA DIJAGNOZU: Oglasila se Jelena Tomašević - otkrila šta su joj lekari rekli nakon što se srušila na bini

SAZNALA DIJAGNOZU: Oglasila se Jelena Tomašević - otkrila šta su joj lekari rekli nakon što se srušila na bini