UZ RIBNJAK RADI I VODENICA: Kako su Tomići iz Zabrege, kojima Crnica teče kroz dvorište, iskoristili reku

Z. RAŠIĆ

21. 05. 2021. u 07:30

RAJSKO mesto Zabrega na dvanaestak kilometara od Paraćina, ušuškano među brdima, a u njemu još bajkovitije imanje Tomića.

УЗ РИБЊАК РАДИ И ВОДЕНИЦА: Како су Томићи из Забреге, којима Црница тече кроз двориште, искористили реку

Foto Z. R.

Dvorište ko poluostrvo. Okruženo rekom, a kroz njega protiče rukavac ukroćene Crnice. U bistroj vodi nestvaran prizor jata pastrmki. A u dnu dvorišta, vodenica sa tri kamena.

Obnovljen objekat, sa prastarim načinom "cepanja" zrna žita u najzdravije brašno. Iznad vodenice opet ribnjaci, ali pastrmka po veličini sve manja, sve do podmlatka teškog nekoliko grama.

ISPLATIVO Gajenje pastrmke

Foto Z. R.

Takvu mlađ Tomići kupuju, pa je gaje do gramaže potrebne za trpezu. I tako sve do vodopada i stene koju je Goranov pradeda razbio dinamitom dvadesetih godina prošlog veka. Ručno je zatim kopao rukavac i deo reke skrenuo u avliju. Tako je započelo ostvarenje njegovog vodeničarskog sna, kome je praunuk Goran (41) pre nešto više od decenije dodao i bazene sa pastrmkom.

ZDRAVA HRANA

GORAN Tomić ističe da je četvrta, a njegov sin biće peta generacija koja se bavi vodeničarstvom. Zabrega je poznata po vodenicama. Ima ih pet ali nema ko da radi u njima. - Mi smo uspeli da zaokružimo proizvodnju, pa sad snabdevamo brašnom sa kamena celo Pomoravlje, od Svilajnca do Kruševca. LJudi se vraćaju zdravoj hrani, cene kvalitet.

- Ovde, gde živimo, reka je najveći prirodni potencijal. Kad je pradeda Draža napravio vodenicu, našao je način da tu snagu iskoristi. Ja sam to sve nadogradio. Kad već imamo vodu, što ne bismo gajili ribu? Voda teče, te teče. Potočnoj pastrmki Crnica je prirodno stanište. Napravili smo zato bazene, kupili kalifornijsku vrstu koja se gaji za trpezu i krenuli - objašnjava Goran.

- Supruga Nataša, troje dece Marija, Milica i Mihajlo i njegova majka Slađa, svi su na istom zadatku. Od ribnjaka i vodeničarstva žive, pa su te poslove razvili do maksimuma.

Tomićeva vodenica je jedna od dve koje još rade u široj okolini, pa su rešili da sami krenu u proizvodnju brašna na kamenu. Na desetak hektara seju beli kukuruz, pšenicu i raž.

TRADICIJA Mleveno brašno sa kamena

Foto Z. R.

Uspeli su da razviju sopstveni brend projinog brašna, integralnog pšeničnog i raženog.

Tako su spojili tradiciju, kvalitet i sopstveni biznis, a vodenica je i dalje na raspolaganju svima za uslužnu meljavu. Od čvrstog je materijala, ali tri kamena rade na potpuno isti način kao pre jednog veka.

Goran dodaje da ima još prostora u dvorištu da se prošire bazeni.

- Planiramo da napravimo i etno-park za turiste, sa zdravom hranom. Već dugo godina se iz hobija bavim i pčelarstvom, a supruga odnedavno proizvodnjom jaja. Domaća proja, pastrmka, prirodni med na trpezi, to je ono što zabreška priroda daje i što ovaj kraj nudi - zaključuje Tomić.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)