BUDUĆNOST VIDI UZ CRNU RIBIZLU: Uspeo poslovni potez studenta poljoprivrede iz Valjeva Miloša Simeunovića (24)

B. PUZOVIĆ

28. 12. 2020. u 07:13

ČIM, za nekoliko meseci, završi studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Valjevac Miloš Simeunović (24) će, praktično, odmah moći da se bavi svojom strukom.

БУДУЋНОСТ ВИДИ УЗ ЦРНУ РИБИЗЛУ: Успео пословни потез студента пољопривреде из Ваљева Милоша Симеуновића (24)

Miloš u svom zasadu / Foto Privatna arhiva

Jer, još kad je započinjao akademsko obrazovanje - po savetu profesora - zasadio je plantažu crne ribizle koja je, za vreme njegovog školovanja, dostigla bezmalo pun rod i već donosi zaradu.

Već se, dakle, isplatilo to što je - uz pomoć roditelja - u selu Babina Luka formirao zasad na 25 ari, sa kojeg su ove godine ubrali oko 600 kilograma ovog izuzetno lekovitog bobičastog voća. Štaviše, Simeunovići su proizveli oko 400 litara kvalitetnog sirupa koji, uglavnom, prodaju posredstvom društvenih mreža.

- Zadovoljni smo aktuelnim rodom jer po jednom žbunu bude od tri do pet kilograma ribizle - objašnjava Miloš Simeunović. - U pitanju je planinska biljka, koja bolji rod daje na većim nadmorskim visinama, pa tada raste i do dva metra uvis. S obzirom na to da je Babina Luka u nižim predelima, ribizla je manje izdašna i mora da se bere ručno, bez kombajna, zbog čega još nismo uspeli da "skinemo" sav ovogodišnji prinos.

Ovaj apsolvent na smeru voćarstva i vinogradarstva, nadalje, objašnjava i to da se za crnu ribizlu opredelio zato što nije previše zahtevna za gajenje i ne traži mnogo hemijskih tretmana, ni okopavanja, već joj je dovoljno jedno đubrenje godišnje. Ukupno održavanje za 12 meseci, veli, ne traje duže od - dvadesetak dana.

- Po diplomiranju planiram da stečeno znanje primenim na našem domaćinstvu, jer je u Beogradu teško naći posao u struci, pogotovo u mojoj oblasti - kaže Miloš. - Valjevski kraj je poznat po voćarstvu, a mi imamo četiri hektara obradive zemlje i dosad smo se uglavnom bavili ratarstvom, kako bi održavali njive. Dosadašnja iskustva u drugoj grani su veoma pozitivna, prodaja sirupa zadovoljava naše trenutne ambicije, ali za dogodine, kada će biti i više roda, planiramo da proizvedemo još veće količine i ponudimo ih širem tržištu.

SVE UNOSNIJA RAČUNICA

- ARONIJA i borovnica su već poznate, a ribizla je donekle zanemarena, pa se nadam da će ova proizvodnja da zaživi i bude još isplativija. Jer, kilogram svežeg voća sa moje plantaže nikada ne košta manje od jednog evra, a cena sirupa se, kreće u rasponu od 400 do 600 dinara za litar - izvodi računicu mladi Simenunović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Kako izabrati kvalitetan probiotik?