MILKA BABOVIĆ JE BILA POSEBNA: Glas koji smo svi voleli

Od stalnog dopisnika iz Zagreba - Jurica Kerbler

26. 12. 2020. u 20:17

МИЛКА БАБОВИЋ ЈЕ БИЛА ПОСЕБНА: Глас који смо сви волели

FOTO: Jurica Kerbler

NEMA više ni Milke Babović, legendarne televizijske sportske novinarke, još jedne žrtve nemilosrdnog virusa korona.

Umrla je u Zagrebu, u 93. godini, nakon što je gotovo tri meseca u bolnici vodila bitku za život.

Kada smo je poslednji put posetili u njenom zagrebačkom stanu prepunom knjiga o sportu bila je to još ona "stara Milka", hrabra, optimistična i vedra. Godine su donele probleme, pre svega sa vidom i žalila se samo što ne može više da čita. Pričala je o odlaganju Olimpijskih igara u Tokiju zbog epidemije, koja je zahvatila svet, fudbalu, svemu i svačemu, a glas joj je bio tako prepoznatljiv iz vremena dok je na televiziji komentarisala sportske događaje. Oni stariji pamte je po neponovljivim prenosima klizačkih takmičenja kada smo saznali što je to dvostruki i trostruki aksl, a gospođa Milka je kao iskusna reporterka imala u malom prstu i sve druge sportove.

"Hoćeš da ti pokažem deo moje bogate dokumentacije o sportu u bivšoj Jugoslaviji", pitala je i donela brojne fascikle uredno složene, već teško se krećući zbog teške povrede koju je zadobila pre nekoliko godina kada ju je udario automobil. Sa puno ljubavi sećala se onih zlatnih godina jugoslovenskog sporta, svojih mentora i kolega Hrvoja Macanovića, Mladena Delića, rada u redakciji sa mladim kada je bilo i puno veselja, ali i "stroge Milke" koja bi ljuta bacala pisaću mašinu.

Rođena je u Skoplju, školu je pohađala u Sarajevu, živela u Rumi i Beogradu, a studije završila u Zagrebu. Svih se tih sredina na "brdovitom Balkanu" sećala sa setom i uvažavanjem, za svakog ko je na neki način odredio njen život govorila je sa simpatijama. Bolno je doživela raspad bivše države, a tvrdila je da se svagde osećala i oseća dobro.

"Otac mi je bio Crnogorac, majka sremska Nemica, moj deda ratovao je sa Turcima, a deda po majci bio je austrougarski oficir u Zagrebu. Svega je tu bilo". Oca su joj ustaše odvele u zarobljeništvo, porodicu oterali i jedino što nije volela bio je nacionalizam i nacionalisti. "Otvorena sam prema svima, nisam ni jedne narodnosti".

BEZ ISTINE NEMA DOBROG NOVINARSTVA

MILKA Babović je u svom poslednjem intervjuu "Novostima", 2. novembra prošle godine, istakla da ju je u sportsko novinarstvo uveo Hrvoje Macanović, da su počeli u veoma skromnim uslovima. Naglasila je i da joj je ljubav prema knjizi bila najbolja ulaznica za novinarstvo.

- Danas se mnogo toga promenilo, novac je u prvom planu, ali bez istine nema ni dobrog novinarstva - podvukla je Babovićeva.
Milka je imala bogatu arhivu i zato je za "Novosti" istakla i:
- Volela bih da sve što posedujem završi u pravim rukama, jer imam zaista zanimljiv materijal koji govori o istoriji sporta na ovim prostorima.

Dok smo sedeli u skromnom stanu u kojem je uvek sa ponosom pokazivala jednu od prvih polica izrađenih u "Ikei", osetio se Milkin vedar duh. Kada bi otišla do obližnjeg restorana svi su je prepoznali, njen glas ljudi su pamtili, a srdačno je razgovarala sa svakim ko joj je prišao. "Ponekad me mladi pitaju kako uspeti u sportu i onda im ispričam moju priču kada sam se počela baviti atletikom i prvi put učestvovala u krosu u Sremskoj Mitrovici. Treba samo upornosti", govorila je Milka koja je osvajala medalje u disciplinama u atletici.

"Zapravo, nije mi sport pomogao da ostanem vitalna, već pre svega ono što sam naučila od roditelja. Moj otac, sin stočara, i moja majka govorili su mi da treba biti skroman i tako se odnositi prema životu kada ti je dobro i loše. A svega je bilo i u mom životu".

Kako to kod nas bude, starost Milke Babović bila je u siromaštvu, sa skromnom penzijom i ponekad je dobila neki mali honorar za tekstove u novinama. Nije se žalila, dovoljno joj je bilo da je okružena svojim knjigama, uspomenama, starim novinama. Borbeni duh joj je ostao do poslednjih dana i kada je otišla u bolnicu na preglede i dobila koronu. Da treba iskazati borbenost naučila je i u životu kroz sportsko novinarstvo u kojem su dominirali muškarci. U tom muškom svetu Milka se i te kako snašla, bez obzira što su mnogi komentarisali da je "pratnja" kolegama na sportskim takmičenjima.

"Kasnije su me poštovali jer mi nikada nije palo na pamet da nešto izmislim, da izveštavam senzacionalistički. LJudi žele tačnost, preciznost, da novinaru mogu da veruju".

FOTO: Jurica Kerblr

Novinarstvo je odredilo njen život, a njen suprug Žarko Susić bio je jedan od najuglednijih hrvatskih novinara. Dece, nažalost, nisu imali i Milka je zbog toga bila jako tužna. Ali je zato imala brojne obožavaoce koji su pratili njeno prenošenje klizačkih takmičenja, kada je komentarisala i haljine klizačica. "Možda i nisam bila prava novinarka, dogurala sam preko devedeset a nemam čir na želucu", govorila je uz smeh. Nije volela da je se naziva legendom sportskog novinarstva.

"Kakva legenda, samo sam pošteno radila svoj posao. Smetalo mi je i kada su mi znali reći da su gledaoci više slušali mene, nego gledali klizanje".

Odlazeći iz stana gospođe Milke dogovorili smo jedan veliki intervju u kojem bi otkrila nepoznate detalje iz svog privatnog života. "Nema tu baš nekih pikanterija, ali ima puno zanimljivih osoba koje sam upoznala". Nažalost, nije bilo prilike, razne staračke smetnje gospođu Milku odvele su u bolnicu iz koje se nije vratila.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)